Određeni modeli Tesle Model S iz ranih godina proizvodnje su dolazili s privilegijom koja je bila retka i vredna – besplatnim punjenjem na Supercharger mreži do kraja života vozila, bez obzira na to koliko puta auto promeni vlasnika.
Takvi primerci i danas postižu višu cenu na tržištu polovnih automobila, a mnogi vlasnici upravo zbog te pogodnosti nisu žurili s prodajom.
Jedan stanovnik Osla je odlučio da iskoristi tu logiku i potraži upravo takav automobil. Na norveškoj aukcijskoj platformi naišao je na Model S iz 2014. godine, za koji je pretpostavio – bez provere – da spada u tu privilegovanu kategoriju. Licitirao je 145.000 kruna (oko 13.000 evra), niko nije nadmašio tu ponudu, i time je formalno postao kupac.
Problem je isplivao odmah nakon toga. Ispostavilo se da predmetno vozilo nikada nije imalo paket besplatnog punjenja – radilo se o običnom primerku koji zahteva plaćanje kao i svaki drugi Tesla model. Razočaran, muškarac je pokušao da poništi dogovor, pozivajući se na to da auto ne ispunjava njegova očekivanja.
Prodavac nije pristao na to i uputio žalbu norveškom telu za zaštitu potrošača. Auto je u međuvremenu prodat drugom kupcu na novoj aukciji, ali ovaj put za samo 115.000 kruna (oko 10.250 evra).
Tu nastupa norveški zakon, koji jasno propisuje: verbalni ili elektronski pristanak na kupovinu ima pravnu težinu, potpis na ugovoru nije neophodan uslov. Ko odustane od dogovorene kupovine, a vozilo se zbog toga proda po nižoj ceni, dužan je da nadoknadi tu razliku prvobitnom prodavcu.
Odbor je odbio sve argumente kupca. Nije pronađena nijedna mana vozila koja bi opravdala odustajanje, a ključna stvar je bila jasna: nigde u oglasu nije pisalo da auto ima besplatno punjenje. To je bila isključivo kupčeva pretpostavka, i za njene posledice odgovornost snosi jedino on.
Na kraju, odbor je doneo odluku koja je skupo koštala muškarca iz Osla. Morao je da prodavcu nadoknadi razliku od 30.000 kruna između dve aukcije (oko 2.750 evra), da aukcijskoj kući plati naknadu za otkazivanje od 1.500 kruna (135 evra), a na to su se nadovezali i administrativni troškovi obrade slučaja zajedno sa zateznom kamatom u iznosu od još oko 715 evra. Uz sitne takse, konačna suma se popela na otprilike 3.575 evra.
Norveški novinari su taj iznos stavili u zanimljiv kontekst: uz prosečnu cenu struje u Oslu, te pare bi bile sasvim dovoljne za napajanje ovog Tesle kroz gotovo 175.000 kilometara vožnje. Za mnoge ljude to je celi životni vek jednog automobila.
Izvor: Klix.ba
