Ljutnja Donalda Trampa prema NATO saveznicima zbog odbijanja da se uključe u rat protiv Irana zasad je postigla jedan učinak – dodatno ih je ujedinila protiv njega, piše Politico.
U neformalnim razgovorima, na privatnim večerama i na marginama sastanaka u Briselu i drugim gradovima, evropski lideri sve intenzivnije raspravljaju o tome kako odgovoriti na Trampove pretnje izlaskom SAD-a iz NATO-a, ali i šta učiniti ako do toga zaista dođe.
Sve više dele zabrinjavajući stav da njegovi napadi na Veliku Britaniju, Španiju, Francusku i druge saveznike ukazuju na ozbiljan lom u transatlantskim odnosima. Iako konačno rešenje još ne postoji, neke države već razmatraju jačanje sopstvenih odbrambenih mehanizama izvan NATO okvira.
„NATO je paralizovan“
– NATO je paralizovan, ne mogu se ni sastanci održavati, rekao je jedan evropski diplomata. Drugi zvaničnik upozorio je da se savez već počeo raspadati i da Evropa mora hitno ojačati sopstvenu odbranu.
Prema razgovorima koje je Politico vodio sa desetinama ministara i diplomata, reč je o dubokoj promeni posleratnog svetskog poretka, u kojoj Tramp ima ključnu ulogu.
U poslednjim danima američka administracija gurnula je NATO u možda najtežu krizu u njegovoj 77-godišnjoj istoriji. Vašington najavljuje preispitivanje članstva nakon završetka rata sa Iranom, kao odgovor na odbijanje evropskih saveznika da se uključe u sukob.
Tramp dodatno zaoštrava retoriku, nazivajući NATO „papirnim tigrom“. Glavni prigovor SAD-a odnosi se na odbijanje evropskih država da dopuste korišćenje svojih baza i vazdušnog prostora za operacije protiv Irana.
Za Evropu je ključno pitanje kako se zaštititi od posledica takve politike i istovremeno sačuvati ono najvažnije iz saveza.
„Nismo na istoj liniji sa SAD-om“
Na sastanku u Helsinkiju prošle nedelje, deset evropskih lidera raspravljalo je iza zatvorenih vrata o stanju savezništva. Složili su se da je Trampova retorika sve agresivnija, ali i da ne mogu pristati na zahtev za uključivanje u rat.
– Svi želimo kraj rata, ali nismo na istoj liniji sa SAD-om, rekao je jedan zvaničnik. Posebno ističu da Evropa nije bila konsultovana pre početka sukoba i da Bliski istok nije područje delovanja NATO-a.
Zanimljivo je da je kriza dodatno zbližila evropske zemlje, koje sada deluju jedinstvenije nego ranije. To jedinstvo vidljivo je i šire – većina evropskih država odbija da učestvuje u američko-izraelskim napadima.
Niz odbijanja – posledica zanemarivanja
Za razliku od rata u Iraku 2003. godine, kada su neke evropske zemlje učestvovale uz SAD, ovoga puta ključni saveznici poput Velike Britanije i Poljske jasno su odbili vojno učešće.
Španija je zatvorila svoj vazdušni prostor za američke avione, a Francuska zabranila korišćenje vazdušnog prostora za transport vojne opreme ka Zalivu.
Analitičari upozoravaju da Tramp sada oseća posledice jednostranih odluka i zanemarivanja saveznika.
Britanski premijer Kir Starmer našao se pod direktnim Trampovim napadima, ali je poručio da će delovati isključivo u britanskom nacionalnom interesu. Istovremeno naglašava da NATO ostaje najvažniji vojni savez na svetu.
Ipak, u Londonu raste nezadovoljstvo američkom odlukom o ratu bez jasne izlazne strategije. Uprkos tome, Velika Britanija pokušava diplomatski da pomogne, između ostalog organizovanjem međunarodnog sastanka o stabilizaciji trgovine i bezbednosti u regionu Persijskog zaliva.
Evropske zemlje razmatraju i moguće učešće u mirovnim misijama, ali tek nakon završetka sukoba.
Velika zabrinutost unutar NATO-a
Unutar NATO-a vlada zabrinutost i konfuzija jer SAD još nije formalno zatražio pomoć saveza, pa nije jasno šta tačno očekuje.
Generalni sekretar Mark Rute kritikovan je jer izbegava javno da kritikuje Vašington i pokušava da smiri tenzije. Ipak, diplomate priznaju da stalni napadi iz SAD-a potkopavaju samu srž saveza.
Temelj NATO-a je načelo kolektivne odbrane iz člana 5, a svako dovođenje u pitanje tog obećanja slabi njegovu verodostojnost, posebno kao odvraćanje od Rusije.
Zbog toga Evropa sve više razmatra alternative. Jačaju inicijative poput Zajedničkih ekspedicionih snaga (JEF) i nordijske odbrambene saradnje, dok i Evropska unija pojačava angažman u odbrani.
Brisel je već obezbedio 150 milijardi evra za odbrambena ulaganja i razmatra aktiviranje sopstvenih mehanizama uzajamne odbrane.
Ipak, jedno je pripremati se za moguće američko povlačenje, a drugo suočiti se sa pretnjama poput Rusije. Upravo zato evropske zemlje naglašavaju važnost jedinstva.
– U ovom trenutku moramo graditi mostove, a ne ih rušiti, poručio je estonski ministar odbrane, upozoravajući da bi podele unutar Zapada bile upravo ono što Moskva želi, zaključuje Politico.
