Stručnjaci objašnjavaju koliko jaja je bezbjedno konzumirati i kako ona zapravo utiču na nivo holesterola u krvi.
Jaja spadaju među najhranljivije namirnice i odličan su izvor proteina i zdravih masti. Osim toga, sadrže važne vitamine i minerale poput vitamina A, vitamina B12, selena i kolina.
Posebno su hranljiva jaja od kokoši uzgojenih na pašnjacima, jer sadrže veće količine omega-3 masnih kiselina, vitamina A i vitamina E.
Holesterol u jajima i njegov uticaj
Iako jaja sadrže relativno visok nivo holesterola, to ne znači nužno da će negativno uticati na holesterol u krvi. Važno je razlikovati holesterol koji unosimo hranom i onaj koji naše telo prirodno proizvodi.
Jetra proizvodi dve vrste holesterola: HDL, poznat kao “dobri” holesterol, i LDL, takozvani “loši” holesterol. Ove supstance imaju važnu ulogu u organizmu, uključujući proizvodnju hormona i probavu masti.
Međutim, previsok nivo holesterola u krvi može se s vremenom taložiti u arterijama, što povećava rizik od srčanih bolesti i moždane kapi.
Kako jaja utiču na organizam
Masti i holesterol iz jaja mogu blago povećati i LDL i HDL holesterol, ali se ti efekti razlikuju od osobe do osobe. Zbog toga stručnjaci danas više naglašavaju ograničavanje zasićenih i trans masti, nego samog holesterola iz hrane.
Koliko jaja je preporučljivo
Većina zdravih ljudi može jesti jedno do dva jaja dnevno kao deo uravnotežene ishrane.
Osobe sa povišenim holesterolom ne moraju potpuno izbaciti jaja iz jelovnika, ali se preporučuje umerenost – otprilike četiri do pet jaja nedeljno.
Osobe sa genetskom predispozicijom za visok holesterol trebalo bi da se posavetuju sa lekarom. Ako žele da smanje unos holesterola, mogu se odlučiti za konzumiranje samo belanaca, jer se najveći deo holesterola nalazi u žumancu.
