Porast nivoa mora zbog klimatskih promena mogao bi da ugrozi živote desetine miliona ljudi, mnogo više nego što su naučnici i vladini planeri prvobitno mislili zbog pogrešnih istraživačkih pretpostavki o tome koliko su priobalne vode visoke.
Istraživači su pregledali stotine naučnih studija i procena opasnosti, otkrivši da je oko 90 odsto njih potcenilo dobijene rezultate o vrednostima visine mora i okeana. Oscilacije u nivou vode češći su problem na Pacifiku i u Jugoistočnoj Aziji, a manji u Evropi i duž obala Atlantskog okeana.
Satelitska posmatranja otkrivaju da su, usled spuštanja kopna i porasta nivoa mora, mnogi priobalni regioni izloženi većem riziku od poplava nego što se ranije mislilo.
Meteorološka slepa tačka
„Uzrok različitih rezultata je neusklađenost između načina merenja nadmorske visine mora i kopna.Tamo gde se more susreće sa kopnom, mnogi faktori se često ne uzimaju u obzir kada se koriste sateliti i modeli sa kopna“, istakao je koautor studije Filip Majnderhud, profesor hidrogeologije na Univerzitetu i istraživačkom centru Vageningen u Holandiji.
Odstupanja u merenjima nazvana su „metodološka slepa tačka“.
„Studije koje izračunavaju uticaj porasta nivoa mora obično „ne posmatraju stvarno izmereni nivo mora, pa su koristile ovu vrednost od nulte tačke“ kao polaznu tačku“, rekla je glavna autorka Katarina Siger sa Univerziteta u Padovi u Italiji.
„Na nekim mestima u Indo-Pacifiku, taj nivo je blizu jednog metra. Mnoge studije pri proračunima mere nivoe mora bez talasa i struja, a realni rezultati dobijaju se merenjima na ivici vode okeana koje stalno podižu vetar, plima, oseka, promene temperature, efekat El Ninja“, istakao je prof. Majnderhud.
Ako se nivo mora podigne za više od metar – kao što neke studije sugerišu da će se dogoditi do kraja veka – nivo vode mogao bi da poplavi oko 37 odsto kopna i ugrozi način života od 77 do 132 miliona ljudi više, navodi se u studiji.
Veliki rizik za stanovnike priobalnih delova sveta
„U svetu ima mnogo ljudi za koje je rizik od ekstremnih poplava mnogo veći nego što se misli.U Jugoistočnoj Aziji, po rezultatima studije,ima najviše ljudi kojima je već ugrožen način života usled porasta nivoa mora. U tom regionu neslaganja merenja su jasno vidljiva“, rekao je Anders Leverman, klimatolog u Potsdamskom institutu za istraživanje klimatskih uticaja u Nemačkoj.
Za sedamnaestogodišnju klimatsku aktivistkinju Vepaiamele Trif, projekcije nisu apstraktne. U njenom domu na ostrvu u južnopacifičkom arhipelagu Vanuatu, obala se vidljivo povukla tokom, sa erodiranim plažama, iščupanim priobalnim drvećem, a neke kuće su sada jedva udaljene oko jedan metar od mora tokom plime.
„Ove studije nisu samo reči na papiru. Nisu samo brojevi. To su stvarni izvori prihoda ljudi.Stavite se u poziciju naših priobalnih zajednica – njihovi životi će biti potpuno preokrenuti zbog porasta nivoa mora i klimatskih promena”, navodi profesor.
Obraćanje pažnje na početnu tačku – nova studija otkriva istinu
“Proračuni koji mogu biti tačni za mora u celini ili za kopno nisu sasvim tačni na toj ključnoj tački preseka vode i kopna.To posebno važi za Pacifik”, naveo je prof. Majnderhud.
Da biste razumeli koliko je deo kopna viši od vode, potrebno je da znate nadmorsku visinu kopna i nadmorsku visinu vode. Istraživanja navode da je velika većina studija pretpostavila da je nulti stepen u skupu podataka o nadmorskoj visini kopna nivo vode, ali to nije relevantno“, rekao je stručnjak za porast nivoa mora Ben Štraus, izvršni direktor kompanije Climate Central.Njegova studija iz 2019. godine bila je jedna od retkih koja je tačna i prihvaćena.
„To je samo osnovna vrednost od koje polazite, a ljudi greše“, rekao je Štraus, koji nije bio deo istraživanja.
“Većina lokalnih planera poznaje svoje priobalne probleme i pravi planove u skladu sa tim” u skladu s tim, rekao je Robert Kop, stručnjak za nivo mora sa Univerziteta Rutgers.
Novi izveštaj UNESKO-a upozorava na velike praznine u razumevanju koliko ugljenika okean apsorbuje. U tom izveštaju se navodi da se modeli razlikuju za 10 do 20 odsto u proceni veličine ugljenika, što pokreće pitanja o tačnosti globalnih klimatskih projekcija koje se na njih oslanjaju.
Studije ukazuju na to da vlade možda planiraju priobalne i klimatske rizike sa nepotpunom slikom o tome kako se okean menja
„Kada se okean približi, oduzima nam više od zemlje koju smo nekada imali.Porast nivoa mora ne menja samo našu obalu, već menja i naše živote. Ne govorimo o budućnosti – govorimo o sadašnjosti“, rekao je Tompson Natuovi, klimatski aktivista.
Izvor: RTS
