Demencija se odnosi na pogoršanje mentalnih funkcija dovoljno ozbiljno da ometa svakodnevne aktivnosti.
Ako neko ima poteškoća sa penjanjem uz stepenice i pokazuje druge simptome demencije, preporučuje se da se zakaže pregled kod lekara.
Demencija se odnosi na pogoršanje mentalnih funkcija dovoljno ozbiljno da ometa svakodnevne aktivnosti. To nije jedno oboljenje, već skup simptoma koji nastaju zbog različitih neuroloških poremećaja.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, ali postoje i druge vrste, uključujući vaskularnu demenciju, demenciju sa Lewyjevim telima i frontotemporalnu demenciju. Iako se demencija često povezuje sa zaboravnošću, dezorijentacijom i problemima u svakodnevnim aktivnostima, postoji jedan znak upozorenja koji se često ne primeti, a može se pojaviti tokom penjanja uz stepenice.
Stručnjaci ističu ovaj manje poznat rani znak demencije, koji se može javiti pre očiglednih promena u ponašanju.
Rani simptom koji se primećuje na stepenicama
Organizacija Alzheimer Scotland naglašava da simptomi demencije nisu ograničeni samo na probleme sa pamćenjem.
„Ljudi često misle da su gubitak pamćenja i demencija isto, ali postoje i drugi važni znakovi na koje treba obratiti pažnju. Svaka osoba sa demencijom je drugačija i bolest utiče na svakoga u zavisnosti od delova mozga koji su pogođeni“, navode oni.
Rani znaci upozorenja
Demencija se razlikuje od osobe do osobe. Iako su zaboravnost, sporije razmišljanje, slabija mentalna oštrina i problemi sa govorom najpoznatiji simptomi, postoje i drugi znaci.
Promene u ravnoteži, koordinaciji i prostornoj percepciji mogu biti rani signal da nešto nije u redu, ali mnogi to pripisuju starenju.
Osim kognitivnih problema, demencija može uticati i na fizičko kretanje, jer osoba teže procenjuje udaljenosti. To je verovatno posledica smanjene sposobnosti mozga da obradi prostorne informacije.
Bolest može narušiti vizuelno-prostornu percepciju, zbog čega aktivnosti poput penjanja ili silaska niz stepenice postaju teže. Osoba može imati problem da podigne nogu, češće se spotiče ili klizi.
Organizacija upozorava da demencija menja način na koji osoba reaguje na okolinu, što povećava rizik od padova. Takođe, promene u hodu – poput vučenja nogu umesto podizanja – mogu biti rani znak.
Kada se obratiti lekaru?
Ako primetite učestalo spoticanje, klizanje ili padove, ili ako osoba vuče noge dok hoda, to može biti upozoravajući znak.
U slučaju poteškoća sa stepenicama i drugih simptoma, treba se obratiti lekaru opšte prakse. Takođe se preporučuju vežbe snage i ravnoteže, kao i prilagođavanje doma radi smanjenja rizika od padova (uklanjanje klizavih tepiha i prepreka).
Vežbe snage i ravnoteže dva puta nedeljno mogu smanjiti rizik od padova, a lekar može uputiti i kod fizioterapeuta.
Simptomi koji utiču na mentalne funkcije:
- Problemi sa pamćenjem
- Teškoće u komunikaciji
- Nerazumevanje vremena i mesta (ustajanje noću zbog „odlaska na posao“)
- Problemi sa kupovinom i plaćanjem
- Otežano donošenje odluka
- Gubitak interesovanja za aktivnosti
- Nemir i lutanje.
Rani simptomi demencije:
- Gubitak pamćenja
- Problemi sa koncentracijom
- Teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka
- Problemi u razgovoru i pronalaženju reči
- Zbunjenost u vezi sa vremenom i mestom.
Foto: Shutterstock/Alfa Photostudio
Izvor: N1
