Evropske sile upozorile su Izrael na posledice moguće kopnene ofanzive u Libanu, u trenutku kada je izraelska vojska priznala da sprovodi „ograničene i ciljane kopnene operacije” na jugu Libana protiv Hezbolaha, milicije i političke grupe koju finansira Iran, prenosi Deutsche Welle.
„Opsežna izraelska kopnena ofanziva imala bi razorne humanitarne posledice i mogla bi dovesti do dugotrajnog sukoba”, navodi se u izjavi lidera Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Kanade. Takođe se ističe da se ona „mora sprečiti”.
Liban je obuzet strahom da bi ograničeni upadi usmereni na „ključna uporišta Hezbolaha”, kako ih je opisala izraelska vojska, mogli eskalirati u invaziju na južni Liban, oblast kojom Hezbolah dominira.
U ponedeljak je libanski parlament produžio svoj mandat za dve godine. Parlamentarni izbori, zakazani za maj ove godine, odloženi su jer ih je parlament ocenio nerealnim za organizaciju u ratnim uslovima i masovnom raseljavanju.
(Ilustrativna fotografija)
Pre dve nedelje, kada su SAD i Izrael počeli da bombarduju Iran, Hezbolah je otvorio artiljerijsku vatru na Izrael u znak osvete za ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija. I to uprkos pozivima libanske vlade da se zemlja ne upliće u američko-izraelski rat sa Iranom.
Evropski lideri pozivali su na razoružanje Hezbolaha. Sada postoji strah od ogromnih humanitarnih posledica unutar Libana i mogućeg uticaja na Evropu u slučaju izraelske invazije. Zemlja se, pored toga, već godinama suočava s ekonomskom krizom.
Kakvi su, dakle, strahovi evropskih lidera i kakve poluge imaju za okončanje sukoba?
„Čuli smo niz evropskih izjava kojima se Izrael poziva da ne eskalira i ne širi ofanzivu, bilo u Libanu, Gazi ili drugde. Međutim, to nikada ne preraste u mnogo više od ljubaznog zahteva”, rekao je za DW Julien Barnes-Dacey, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku pri think tanku Evropsko veće za spoljne odnose (ECFR).
„Pitanje migracija”
Najveća briga evropskih lidera jeste širenje sukoba na Bliskom istoku i nestabilnost koju bi ono donelo – uključujući raseljavanje iz Libana i pojačane migracije ka Evropi.
„Postoji opravdan strah da je ovo upravo ona vrsta situacije koja tera sve više ljudi sa Bliskog istoka da beže iz regiona i kreću ka Evropi”, rekao je Barnes-Dacey.
Povećan je i rizik od međureligijskih sukoba unutar Libana. Većina raseljenih iz napadnutih područja su šiiti koji traže utočište u oblastima gde preovladavaju suniti i hrišćani. Raseljeni šiiti sve se više doživljavaju kao pretnja: Hezbolah je šiitska milicija, a prisustvo ljudi koji bi mogli biti viđeni kao njegovi pristalice čini zajednice potencijalnim metama izraelskih napada.
(Ilustrativna fotografija)
„Izraelska vojska govori o mogućem napredovanju sve do reke Litani i depopulaciji tog područja”, rekao je Barnes-Dacey govoreći o južnom Libanu. „Postoji rizik da to podstakne unutrašnje sukobe u Libanu i suprotstavi različite zajednice. Uz to, Sirija, sa svim svojim problemima, graniči se s Libanom. Svi ti faktori zajedno veoma zabrinjavaju Evropu, koja ima u vidu i pitanje migracija.”
Postoji i rizik za mirovne snage stacionirane na jugu Libana. Posmatrači Privremenih snaga UN u Libanu (UNIFIL) povremeno su i sami bili na meti u sukobima između Izraela i Hezbolaha, a deluju i u oblastima iz kojih je Izrael zatražio evakuaciju civila.
„Neprihvatljivo je da mirovne snage koje obavljaju zadatke po nalogu Saveta bezbednosti budu meta napada”, saopštio je UNIFIL 6. marta, dva dana nakon što je pozvao obe strane na uzdržanost.
Evropske ekonomske poluge prema Izraelu
Stručnjaci kažu da stvarni uticaj evropskih vlada na Izrael leži u ekonomskim vezama. Da li bi EU mogla delimično da suspenduje Sporazum o pridruživanju EU–Izrael i ponovo pokrene rasprave o trgovinskim ograničenjima prema Izraelu, koje je razmatrala kako bi zaustavila izraelsku vojnu akciju u Gazi 2025. godine?
„Ključna karta koju Evropljani nisu bili spremni da odigraju u poslednje dve godine kada je Izrael u pitanju jeste ekonomska karta. EU je najveći trgovinski partner Izraela, a Evropa nikada nije bila spremna da to stavi na sto”, rekao je Barnes-Dacey.
(Ilustrativna fotografija)
„Mislim da bi Evropljani, ako žele ozbiljno da izvrše pritisak na Izrael da ne širi ofanzivu, morali da razmišljaju o konkretnom pritisku – političkim i ekonomskim merama koje bi učinile da se zemlja oseti pritisnutom i međunarodno izolovanom zbog nastavka takve ofanzive.”
Šta Evropa čini za Liban
Portparol EU nedavno je naglasio ozbiljnost humanitarne krize u Libanu i naveo da je već raseljeno do 900.000 građana.
EU je obećala da će poslati pomoć Libanu nakon što su porodice pobegle iz svojih domova u delovima zemlje pod kontrolom Hezbolaha, uključujući Dahije, predgrađe Bejruta. Prva pošiljka pomoći već je stigla u Bejrut iz Kopenhagena.
„Isporučeni su materijali za pomoć – medicinska oprema, materijal za skloništa, oprema za dečju rekreaciju”, rekla je portparolka EU Eva Hrncirova.
EU je dodelila paket pomoći od 100 miliona evra za rešavanje raseljavanja stanovništva i sarađuje sa pouzdanim partnerima na terenu poput UNICEF-a.
„Narod Libana može računati na Evropsku uniju”, izjavila je Hadja Lahbib, evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama.
Ipak, svaka podrška ograničena je na humanitarnu pomoć. Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija izrazile su duboku zabrinutost zbog eskalacije i pozvale na „smislen angažman izraelskih i libanskih predstavnika radi pregovora o održivom političkom rešenju” – bez navođenja konkretne strategije kako bi do tih pregovora moglo doći, piše Deutsche Welle.
