Kako se rat američkog predsednika Donalda Trampa protiv Irana produžava, sve je verovatnije da će morati da se obrati Kongresu za dodatna vojna sredstva. Ako do toga dođe, očekuje se da će naići na snažan otpor demokrata.
Zahtev za hitna vojna sredstva kako bi se nastavili napadi na Iran uskoro bi mogao biti upućen američkim zakonodavcima, piše magazin Foreign Policy.
“Postoji veoma čvrsta grupa demokrata čiji će stav biti da je administracija već dobila bilion dolara za Pentagon i više nego dovoljno dodatnih sredstava kroz zakon o budžetu, a da pritom nije pružila nikakve informacije o tome kako se taj novac troš”, rekao je Džeremi Ben-Ami, predsednik organizacije J Street, liberalne proizraelske lobističke grupe u SAD.
Ben-Ami je govorio o približno bilion dolara koje je Ministarstvo odbrane dobilo prošle godine, uključujući budžetska sredstva za fiskalnu 2026. godinu i dodatnih 153 milijarde dolara za vojnu potrošnju kroz republikanski budžetski zakon.
Za sada nema mnogo konkretnih informacija o tome kada bi administracija mogla da zatraži hitna sredstva za rat niti koliki bi taj iznos bio, iako se na Kapitol hilu već pominje suma od oko 50 milijardi dolara.
Otkako su Sjedinjene Države počele napade na Iran 28. februara, Tramp i njegovi najviši vojni zvaničnici iznosili su različite procene o tome koliko bi sukob mogao trajati – od nekoliko dana do oko mesec dana. Ipak, američka Centralna komanda navodno je zatražila dodatne obaveštajne oficire za svoju bazu u Tampi na Floridi kako bi podržali operacije protiv Irana do kraja septembra.
Američko Ministarstvo odbrane još nije objavilo koliko rat protiv Irana košta niti koliki bi mogli biti ukupni troškovi. Nezavisni budžetski analitičari iz konzervativnog instituta American Enterprise Institute procenjuju da su troškovi do sada oko 11,6 milijardi dolara.
Ta procena uključuje troškove raspoređivanja i operacija američkih pomorskih i vazdušnih snaga u regionu Zaliva, upotrebu raketa presretača i municije, kao i posebne dodatke za opasne misije vojnika.
“Ministarstvo ne želi da podnese dodatni zahtev za sredstva dok ne bude imalo relativno sigurnu procenu koliki će biti ukupni troškovi tokom godine, jer niko ne želi da se ponovo vraća Kongresu i traži još novca”, rekla je Ilajn Mekasker iz American Enterprise Institute, koja je tokom prve Trampove administracije bila finansijski kontrolor Pentagona.
Ona prati troškove rata na osnovu javno dostupnih informacija, uključujući podatke sa brifinga Ministarstva odbrane i procene o tome koja su sredstva i naoružanje korišćeni u napadima. U tu procenu još nisu uključena oštećenja američkih baza i vojne opreme.
Za sada demokrate u Kongresu deluju prilično jedinstveno u stavu kako bi odgovorile na eventualni zahtev za dodatna sredstva. Pored već odobrenih 153 milijarde dolara dodatne vojne potrošnje, republikanski budžetski zakon predvideo je i dodatnih 191 milijardu dolara za Ministarstvo unutrašnje bezbednosti.
Ukupno je reč o 344 milijarde dolara dodatne potrošnje, koju demokrate nisu podržale prošle godine, ali sada tvrde da bi upravo ta sredstva trebalo preusmeriti na potrebe rata protiv Irana pre nego što se od poreskih obveznika zatraži novi novac.
Glasanja u Senatu i Predstavničkom domu prošle nedelje pokazala su da su demokrate u velikoj meri jedinstvene u protivljenju Trampovom ratu protiv Irana, koji smatraju neodobrenim. Ipak, moguće je da bi se taj jedinstveni stav mogao promeniti kada Kongres dobije konkretan zahtev za finansiranje, naročito ako bi on uključivao i sredstva za humanitarnu pomoć ili dodatnu bezbednosnu podršku Ukrajini.
Povećanje broja poginulih američkih vojnika takođe bi moglo uticati na stav demokrata.
“Ako zaista podržavate naše vojnike, onda bi trebalo da glasate protiv finansiranja ovog rata kako bismo ih sklonili iz opasnosti”, rekao je demokratski senator Kris Marfi u intervjuu za CNN.
“Gotovo ništa dobro nije proizašlo iz slanja hiljada Amerikanaca da ginu u Iraku tokom 2000-ih. Ako tu lekciju nismo naučili, onda je to sramota za sve nas”, zaključio je on.
