IRANSKA najdalekometnija balistička raketa u operativnoj upotrebi, Sajjil, može da dostigne do 2000 kilometara, navodi Međunarodni institut za strateške studije (IISS), britanski bezbednosni think tank specijalizovan za odbranu. Sličan maksimalni domet, prema procenama, imaju i iranski napadački dronovi tipa Shahed.
Domet od 2000 kilometara dovoljan je za gađanje ciljeva poput Atina ili Moskva, ali nije dovoljan da bi Iran mogao da dosegne teritoriju Ujedinjeno Kraljevstvo. Međutim, britanske vojne instalacije u istočnom Sredozemlju nalaze se unutar dometa iranskih projektila. Britanska baza RAF Akrotiri na Kipar, na primer, u dometu je ne samo Sajjila već i projektila Ghadr i Emad-1.
Incidenti sa dronovima u blizini Kipra
U aktuelnoj eskalaciji to pitanje više nije samo teorijsko. Poslednjih dana zabeleženi su incidenti povezani sa dronovima u blizini britanske baze na Kipru, što je dodatno usmerilo pažnju na iranske sposobnosti projektila i bespilotnih letelica dugog dometa.
Iran već godinama razvija balističke projektile srednjeg dometa kao ključni element svoje vojne strategije. Sistemi poput Sajjila, Ghadra i Emada omogućavaju mu da pokrije veliki deo Bliskog istoka i istočnog Sredozemlja. U kombinaciji sa napadačkim dronovima, koji se koriste i za izviđanje i za direktne udare, Iran raspolaže sposobnostima koje mogu da ugroze vojne baze, energetsku infrastrukturu i pomorske rute u regionu.
Arsenal do 2000 kilometara: Domet do Izraela i južne Evrope
Iako Iran nema operativne interkontinentalne balističke projektile koji bi mu omogućili napad na zapadnu Evropu ili Ujedinjeno Kraljevstvo, njegov arsenal dometa do 2000 kilometara dovoljan je da obuhvati Izrael, veći deo arapskih zemalja Persijskog zaliva, kao i delove južne i jugoistočne Evrope.
Upravo zato britanske i druge zapadne baze u istočnom Mediteranu ostaju unutar potencijalnog dometa iranskih projektila u slučaju dalje eskalacije sukoba.
