Srpski i jugoslovenski pisac Danilo Kiš vodio je život pun ljubavi, strasti, ali ga je prerano prekinula smrtonosna bolest u 54. godini.
Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih pisaca srpske i svetske književnosti, vodio je privatan život gotovo jednako dramatičan kao njegova dela -od burnih ljubavi i života u srcu Pariza do teške borbe sa smrću.
Njegova životna priča punila je stranice, a inspiraciju za neka od svojih najpoznatijih dela Kiš je crpeo upravo iz sopstvenih doživljaja, ljubavi i tragedija koje ga nisu zaobišle.
Kiš je rođen na današnji dan, 22. februara 1935. u Subotici. Od malih nogu bio je suočen s ratnim traumama. Otac mu je stradao u Aušvicu, a majka jedva preživela teško vreme okupacije.
Ove rane ostavile su dubok trag u Kišovoj literaturi i oblikovale pogled na život, umetnost i ljubav. Kasnije, Pariz mu je omogućio međunarodnu slobodu, kreativni prostor i mogućnost da se afirmiše kao jedan od najvažnijih evropskih pisaca postmodernog doba.
Ljubavi i veze
Kiš je bio u braku sa intelektualkom Mirjanom Miočinović od 1962. do 1981. godine, u periodu koji je bio najplodniji tokom njegove književne karijere.
Upoznao ju je dok je studirao u Beogradu, a zajednički život i društveno‑inteligentno okruženje doprineli su njegovom formiranju kao pisca koji ume da spaja lična iskustva sa širim istorijskim i filozofskim temama.
U vreme braka nastajala su dela, poput “Pesma 44”, “Bašta, pepeo” i “Rani jadi”, koja istražuju identitet, trauma i porodične relacije, teme koje se mogu pratiti i kroz složene odnose i emotivne situacije iz njegovog privatnog života.
Njegovi savremenici rekli su da je upravo period zajedničkog života sa Miočinovićevom bio vrlo intenzivan i značajan za njegov stvaralački opus.
Nakon razvoda 1981. godine, Kiš nastavlja svoj književni rad u Parizu, ali taj raniji period ostaje ključan za razumevanje njegovog razvoja i stvaranja klasičnih dela koja i danas ostaju uticajna.
Foto: YouTubeDanilo Kiš
Pariz kao drugi dom
Nakon razvoda u Parozu je upoznao drugu, Paskal Delpeš, francusku intelektualku i bivšu studentkinju Univerziteta u Bordou, s kojom je živeo sve do svoje smrti.
Paskal je jednom prilikom za Danila izjavila da je bio veliki pisac, ali i boem koji nije ispuštao gitaru iz ruku.
– Voleo je muziku, kafanu, čak je jednom polomio i sto u kafani. Kod velikih umetnika i pisaca ima neka pukotina. Kad pogledate njegove detinjstvo, možete da zaključite da ga je to obeležilo za ceo život. On je od toga napravio veliku literaturu. Možda je bio metafizički očajan, ali u duši je bio veseljak – rekla je supruga Danila Kiša.
Borba sa bolešću i poslednji trenuci
U jesen 1989. godine dijagnostikovan mu je metastatski rak pluća, koji se ubrzo proširio, a bol je bila toliko jaka da je jednom prilikom na pitanje šta ga boli jednostavno odgovorio: “Boli me život!“
Kiš je preminuo 15. oktobra 1989. u Parizu, u 54. godini života, u istoj starosti koju je imao njegov otac kada je deportovan u Aušvic. Po svojoj želji, sahranjen je po pravoslavnom obredu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Danilo Kiš je ostavio neizbrisiv trag u književnosti: njegova najznačajnija dela uključuju “Enciklopediju mrtvih”, “Baštu, pepeo” i “Rane jade”, knjige koje se i danas obrađuju u školama na časovima srpske književnosti, ali i inspirišu čitaoce širom sveta, što potvrđuje njegov status jednog od najvećih evropskih pisaca 20. veka.
