ISLAND razmatra mogućnost da već u avgustu održi glasanje o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, tvrde dva izvora upoznata s pripremama zemlje za pristupanje.
Ova vest dolazi u trenutku kada se čini da proširenje EU ponovo dobija na zamahu, dok Brisel radi na planu koji bi Ukrajini mogao doneti delimično članstvo već sledeće godine, a Crna Gora, kao vodeći kandidat, prošlog meseca zatvorila je još jedno pregovaračko poglavlje, piše Politico.
Ubrzani planovi zbog geopolitičkih tenzija
Vladajuća koalicija u Rejkjaviku obećala je da će do 2027. godine održati referendum o nastavku pristupnih pregovora, koje je prethodna vlada zamrznula 2013. godine.
Međutim, čini se da se vremenski okvir ubrzava usled geopolitičkih previranja, odluke Vašingtona o uvođenju carina Islandu, kao i pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o aneksiji Grenlanda.
Očekuje se da će islandski parlament objaviti datum glasanja u narednih nekoliko nedelja, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Ovaj potez usledio je nakon niza poseta evropskih političara Islandu i islandskih zvaničnika Briselu.
Ako Islanđani glasaju „za“, mogli bi da se pridruže EU pre bilo koje druge zemlje kandidatkinje, rekao je jedan od sagovornika.
Jačanje veza s Briselom
„Rasprava o proširenju se menja“, izjavila je za Politico poverenica EU za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca u Briselu sastala s islandskom ministarkom spoljnih poslova Þorgerður Katrín Gunnarsdóttir.
„Sve se više radi o bezbednosti, pripadnosti i očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu u kojem se nadmeću različite sfere uticaja. To je pitanje za sve Evropljane.“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se prošlog meseca u Briselu s islandskom premijerkom Kristrún Frostadóttir i poručila da njihovo partnerstvo „nudi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu“.
Fon der Lajen, koja je posetila Island u julu prošle godine, pohvalila je zemlju zbog jačanja saradnje s EU i tokom sastanka Nordijskog saveta u Stokholmu prošle jeseni, a novu posetu arktičkoj regiji planira u martu.
Američki pritisak kao katalizator
Razgovori o produbljivanju veza s Islandom i mogućem nastavku pregovora započeli su i pre Trampovog povratka na dužnost, a jedan zvaničnik EU potvrdio je da je Brisel već tada počeo da posvećuje više pažnje toj strateški važnoj zemlji.
Ipak, sve snažnije pretnje iz SAD, uključujući šalu Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora na Islandu, da će zemlja postati 52. američka savezna država, a on njen guverner, povećale su osećaj hitnosti.
„Mislim da je pominjanje Islanda četiri puta u Trampovom govoru u Davosu, dok je govorio o Grenlandu, svakako usmerilo pažnju“, rekao je drugi zvaničnik EU upoznat sa situacijom, dodajući da to „mora biti uznemirujuće za malu zemlju“.
Od zamrzavanja statusa do novog početka
Island je zahtev za članstvo u EU podneo 2009. godine, na vrhuncu finansijske krize u kojoj su propale sve tri glavne komercijalne banke. Međutim, vlada je zamrznula pregovore u decembru 2013. dok se ekonomija brzo oporavljala, a ekonomisti upozoravali na mogući kolaps evrozone.
U martu 2015. Rejkjavik je zatražio da se više ne smatra zemljom kandidatkinjom. Geopolitička situacija u protekloj deceniji značajno se promenila. Island, koji nema vojsku, zauzima strateški važan položaj u severnom Atlantiku i za svoju bezbednost oslanja se na članstvo u NATO-u, kao i na bilateralni odbrambeni sporazum sa SAD iz 1951. godine. Čini se da ta realnost, uz ekonomske prednosti, utiče na javno mnjenje, a ankete pokazuju rastuću podršku članstvu.
Ribarstvo kao ključna prepreka
Ipak, put do članstva nije jednostavan.
„Pristupanje bi u budućnosti moglo naići na značajne domaće političke prepreke“, rekao je za Politico Guðni Thorlacius Jóhannesson, bivši predsednik Islanda. Najveća potencijalna prepreka su ribolovna prava, ključna industrija za Island i glavno sporno pitanje tokom prethodnih pregovora.
„Na kraju se sve svodi na ribu, to je oduvek bio problem“, rekao je prvi zvaničnik EU. Međutim, postoji jedna ključna razlika u odnosu na prethodne pregovore: Bregzit. Ujedinjeno Kraljevstvo i Island dugo su imali zategnute odnose zbog ribolova, što je eskaliralo u takozvanim „Bakalarskim ratovima“ od 1950-ih do 1970-ih.
Tokom islandskih pristupnih pregovora, tenzije su ponovo porasle zbog količine skuše koju su lovili islandski brodovi, što je dovelo do pretnji EU trgovinskim sankcijama. Pošto Britanija više nije u EU, pitanje ribarstva moglo bi predstavljati manju prepreku.
Mogućnost brzog završetka pregovora
Ako se Islanđani odluče za nastavak pregovora, oni bi mogli da se odvijaju brzo. Island je član Evropskog ekonomskog prostora i Šengenskog prostora i već je uskladio veliki deo svog zakonodavstva s evropskim. Pre zamrzavanja pregovora 2013. godine, Island je zatvorio 11 od 33 pregovaračka poglavlja.
Poređenja radi, Crna Gora, najnaprednija zemlja kandidat, taj prag prešla je tek nedavno. „Na papiru, to ne bi trebalo da bude previše teško; moglo bi da potraje samo godinu dana da se zatvore sva poglavlja“, smatra prvi zvaničnik EU. Ipak, izvor upoznat sa situacijom na Islandu upozorava da je takav rok preambiciozan s obzirom na složenost nekih pregovaračkih tema. Za konačno članstvo, Island bi morao da održi još jedan referendum nakon završetka pregovora.
U zavisnosti od trajanja procesa i geopolitičke situacije, to bi mogla biti visoka prepreka, jer su koristi članstva za Island više bezbednosne nego ekonomske prirode. Sa petim najvećim BDP-om po stanovniku na svetu, članstvo u EU manje je finansijski privlačno nego drugim zemljama koje teže ulasku u blok.
