Visok udio holesterola i zasićenih masti u crvenom mesu može biti povezan sa srčanim bolestima.
Već decenijama naučne studije pokazuju vezu između konzumacije crvenog mesa poput govedine, svinjetine, teletine i jagnjetine i razvoja srčanih bolesti. Zato Američko kardiološko društvo preporučuje da ograničimo njegov unos, prenosi Tportal.
Američki kardiolog Denis Brumer objasnio je za Cleveland Clinic povezanost između crvenog mesa i srčanih bolesti.
Kako crveno meso utiče na zdravlje srca?
Kao i mnogi drugi proizvodi životinjskog porekla, crveno meso može sadržati mnogo soli, masti i holesterola. Iako je deo klasične ishrane, reč je o namirnici koju je bolje jesti umereno.
„Postoje nebrojene studije koje pokazuju vezu između konzumacije crvenog mesa, razvoja srčanih bolesti i smrtnosti od srčanih bolesti. Rezultati su neverovatno konzistentni“, upozorava dr Brumer.
Tačan mehanizam kojim crveno meso doprinosi nastanku srčanih bolesti još nije poznat, a verovatno postoji više faktora, među kojima su i:
Zasićene masti: Masniji komadi mesa sadrže mnogo zasićenih masti koje mogu povisiti nivo LDL („lošeg“) holesterola, a povišen LDL povećava rizik od srčanih bolesti.
Stvaranje TMAO-a: Hranljive materije holin i karnitin, prisutne u crvenom mesu, u organizmu se pretvaraju u TMAO (trimetilamin-N-oksid). Visoki nivoi TMAO-a povezani su sa većim rizikom od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
Natrijum: Neke vrste prerađenog crvenog mesa, poput viršli i kobasica, sadrže mnogo natrijuma. Previše soli povećava rizik od povišenog krvnog pritiska.
Kada treba da se zabrinete?
Ne postoji zvanična preporuka o tome koliko je crvenog mesa „bezbedno“ pojesti.
Međutim, važno je znati da je količina povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti zapravo relativno mala. U proseku, to je oko 100 grama neprerađenog crvenog mesa dnevno i oko 50 grama prerađenog.
Povećan unos crvenog mesa povezan je i sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 i nekih vrsta kancer, a konzumacija više od tri i po porcije nedeljno dovodi se u vezu sa povećanom ukupnom smrtnošću. Poređenja radi, porcija mesa iznosi oko 85 grama, dok prosečan komad mesa ima 280 do 400 grama.
Zato Američko kardiološko društvo preporučuje da se prednost da biljnim izvorima proteina, ribi i nemasnom mesu, kao i da se ograniči unos masnijih proizvoda životinjskog porekla, uključujući crveno meso.
Posebno je važno obratiti pažnju ako već imate povišen holesterol, visok krvni pritisak ili porodičnu sklonost srčanim bolestima.
Ako imate bilo kakve faktore rizika, razgovarajte sa lekarom, proverite navike u ishrani i zatražite analizu masnoća u krvi (lipidogram) kako biste dobili jasniju sliku o zdravlju svog srca.
Kako učiniti crveno meso „prijateljskijim“ za srce?
Ako crveno meso ipak ostaje deo vašeg jelovnika, možete učiniti nekoliko stvari:
Jedite ga umereno: Umesto da bude glavni deo svakog obroka, ograničite ga na najviše jednom nedeljno i obratite pažnju na veličinu porcije.
Smanjite unos prerađenog mesa: Obratite pažnju koliko često jedete prerađene proizvode poput viršli, salama, kobasica i slanine.
Birajte nemasne komade: Odlučujte se za manje masne komade govedine i uklonite vidljivu masnoću pre pripreme. Razmislite i o prelasku na druge, zdravije izvore proteina poput živine ili ribe.
Pratite principe ishrane zdrave za srce: Cilj je uravnotežen jelovnik nalik mediteranskoj ishrani, sa naglaskom na voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove i zdrave masti.
A šta je sa biljnim „zamenama za meso“?
Biljne alternative mesu mogu imati određene prednosti, ali i njih treba jesti umereno. Mnogi biljni burgeri i slični proizvodi postižu „mesni“ ukus uz pomoć visokog stepena industrijske obrade i često sadrže skrivene ugljene hidrate i veće količine soli.
„Mogu i dalje imati mnogo kalorija, soli i masti“, upozorava dr Brumer.
Na kraju, dobar savet je voditi računa o uravnoteženoj ishrani, ograničiti količinu i paziti koje vrste crvenog mesa jedete i kako ga pripremate.
„Svest o tome koliko često jedete crveno meso može značajno doprineti boljem zdravlju srca“, zaključuje dr Brumer.
Foto: Shutterstock/Eight Photo
Izvor: N1
