SREDNJE doba postaje sve izazovniji period za mnoge Amerikance, naročito za one koji trenutno imaju između 50 i 60 godina. U poređenju sa ranijim generacijama, ali i sa drugim nacijama, Amerikanci te dobi prijavljuju više usamljenosti i depresije, slabiju fizičku snagu i pogoršanje pamćenja.
Zanimljivo je da druge bogate zemlje, posebno nordijske, ne beleže takve trendove. Naprotiv, u većini razvijenih država osećaj blagostanja u srednjem dobu se poboljšao.
Depresija, slabije pamćenje, manje snage
Prema studiji koju je objavio Arizona State University, na takve ishode utiče čitav niz društvenih, zdravstvenih i kulturnih faktora. Pre svega, Amerikanci rođeni 1960-ih i početkom 1970-ih prijavljuju više nivoe usamljenosti i depresije nego ljudi iz ranijih generacija. Oni takođe beleže pad pamćenja i fizičke snage.
Ovi obrasci neuobičajeni su u drugim bogatim zemljama. U mnogim uporedivim državama, posebno u nordijskoj Evropi, pokazatelji zdravlja i blagostanja u srednjem dobu su se poboljšali umesto da su se pogoršali.
Podaci iz 17 zemalja
Kako bi bolje razumeli zašto se SAD izdvaja, psiholog Frank J. Infurna sa Univerziteta Arizona State i njegove kolege analizirali su anketne podatke iz 17 zemalja kako bi utvrdili zašto se trendovi u srednjem dobu u SAD-u toliko razlikuju od onih u drugim državama.
„Prava kriza srednjih godina u Americi ne ogleda se u izboru životnog stila ili kupovini sportskih automobila. Problem je u istovremenom balansiranju posla, finansija, porodice i zdravlja u uslovima sve slabije društvene podrške“, rekao je Infurna. „Podaci to jasno pokazuju“, dodao je.
Rezultati objavljeni u časopisu Current Directions in Psychological Science ukazuju na jasne trendove promena, kako na ličnom tako i na društvenom nivou.
Ideologije utiču na sreću ljudi
Dr Zvonimir Galić sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da je, iako se na prvi pogled čini da je reč o još jednoj studiji o krizi srednjih godina, novo istraživanje dalekosežnije.
„Ono pokazuje da ideologije utiču na društveno uređenje, kao i na socijalne i ekonomske politike, a te politike potom snažno određuju našu psihološku prilagodbu“, ističe Galić.
„U ovom slučaju radi se o ideologiji neoliberalizma koja u SAD-u dominira od 1980-ih, a koja odgovornost za životne ishode stavlja isključivo na pojedince i njihov angažman u društvu i na tržištu rada, zanemarujući značaj društva i socijalnih veza među ljudima. Ta ideologija je u snažnoj suprotnosti sa temeljnim saznanjima iz psihologije da su za istinsku sreću i zadovoljstvo ljudima najvažniji odnosi koje imaju s drugima. U slučaju ovog istraživanja, to je došlo na naplatu ljudima u njihovim pedesetim i šezdesetim godinama“, objašnjava Galić.
Porodične politike i svakodnevni pritisci u srednjem dobu
Autori ističu da je jedan od glavnih faktora koji razlikuje SAD od Evrope javna podrška porodicama. Od početka 2000-ih evropske zemlje postepeno su povećavale izdvajanja za porodične naknade.
Nasuprot tome, potrošnja u SAD-u uglavnom je ostala nepromenjena. SAD nema mnoge uobičajene programe porodične politike koji postoje u Evropi, uključujući novčana davanja porodicama s decom, podršku dohotku tokom roditeljskog odsustva i subvencionisanu brigu o deci.
Te razlike u politikama posebno su važne u srednjem dobu, periodu kada mnogi odrasli istovremeno rade puno radno vreme, odgajaju decu i brinu o starijim roditeljima.
U zemljama sa jačim porodičnim naknadama sredovečni odrasli prijavljuju sve niže nivoe usamljenosti. Nasuprot tome, u SAD-u usamljenost iz generacije u generaciju raste.
Nedostupnost zdravstvene zaštite
Dostupnost i cena zdravstvene zaštite još su jedan važan deo slagalice. Iako SAD troši više na zdravstvenu zaštitu nego bilo koja druga bogata zemlja, pristup zdravstvenim uslugama često je ograničeniji, a troškovi za pojedince znatno viši.
Autori ističu da rast izdvajanja za zdravstvenu zaštitu opterećuje kućne budžete, smanjuje korišćenje preventivne nege i doprinosi stresu, anksioznosti i medicinskim dugovima.
Nejednakost u prihodima
Nejednakost u prihodima takođe pomaže da se objasni rast jaza između SAD-a i uporedivih zemalja. Od početka 2000-ih nejednakost je u SAD-u porasla, dok se u većini evropskih zemalja stabilizovala ili čak smanjila.
Novo istraživanje pokazalo je da je veća nejednakost povezana sa lošijim zdravstvenim ishodima i višim nivoima usamljenosti među sredovečnim odraslima.
Druga istraživanja pokazuju da nejednakost prihoda povećava siromaštvo, ograničava mogućnosti napredovanja na socioekonomskoj lestvici i smanjuje pristup obrazovanju, zapošljavanju i socijalnim uslugama. Svaka od tih prepreka može imati dugoročne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
Galić kaže da istraživanja nedvosmisleno pokazuju da su velike nejednakosti u prihodima, odnosno bogatstvu, povezane sa nižim zadovoljstvom u društvu.
„Konkretno, progresivno oporezivanje – ono kod kojeg najviše poreza plaćaju najbogatiji – povezano je sa većom srećom u društvu, a mehanizam kojim se ta sreća ostvaruje jesu ulaganja u zdravstvenu zaštitu i kvalitet javnih usluga od kojih profitiraju svi članovi zajednice“, dodaje.
Slabije sigurnosne mreže
Kulturni obrasci dodatno mogu produbiti međunarodne razlike. Amerikanci se češće nego stanovnici drugih zemalja sele i žive daleko od šire porodice. Takvi obrasci otežavaju održavanje dugoročnih društvenih veza i pouzdane porodične podrške.
Istovremeno, kasnije američke generacije stekle su manje imovine i suočavaju se sa većom finansijskom nesigurnošću nego ranije generacije. Stagnacija plata i dugotrajne posledice Velike recesije doprinele su toj ranjivosti. U mnogim evropskim zemljama snažnije socijalne sigurnosne mreže pomogle su da se sredovečna populacija zaštiti od sličnih pogoršanja situacije.
Pad pamćenja
Jedno od najupečatljivijih otkrića odnosi se na kognitivno zdravlje. Uprkos rastu nivoa obrazovanja, sredovečni odrasli u SAD-u pokazali su pad epizodičkog pamćenja kakav nije zabeležen u većini uporedivih zemalja.
„Obrazovanje sve manje štiti od usamljenosti, pada pamćenja i simptoma depresije“, rekao je Infurna.
Istraživači pretpostavljaju da hronični stres, finansijska nesigurnost i veći kardiovaskularni rizici mogu oslabiti kognitivne koristi koje je obrazovanje nekada pružalo.
Moguće promene
Autori naglašavaju da lošiji ishodi u srednjem dobu u SAD-u nisu neizbežni, ali ističu da individualni napori sami po sebi nisu dovoljni.
„Na individualnom nivou društvena uključenost je presudna. Pronalaženje zajednice kroz posao, hobije ili mreže podrške može ublažiti stres i poboljšati blagostanje. Na nivou politika, zemlje sa jačim sigurnosnim mrežama – plaćenim odsustvom, podrškom za brigu o deci i dostupnom zdravstvenom zaštitom – imaju bolje ishode“, poručio je.
BDP nije jedino merilo blagostanja
Galić kaže da je ovo još jedno istraživanje koje pokazuje da BDP, koji je u SAD-u veoma visok, iako ne kao u nekim evropskim zemljama, ne bi smeo da bude jedina mera razvoja društva.
„Za zadovoljstvo ljudi u različitim fazama životnog ciklusa ključni su kvalitet društva u kojem žive i odnosi koje imaju sa drugim ljudima. Sva međunarodna istraživanja sreće pokazuju da su najsrećnija ona društva u kojima je napredak koji stvara tržišna ekonomija uparen sa intervencijama koje drže pod kontrolom nejednakosti koje to tržište stvara. Samo po sebi, tržište ne stvara sreću. Kvalitet društva i zajednice u kojoj živimo snažno određuju našu dobrobit“, zaključuje Galić.
