Američki istraživači kažu da bi jednokratna vakcina u obliku nazalnog spreja mogla da zaštiti od svih vrsta kašlja, prehlade i gripa, kao i od bakterijskih infekcija pluća.
Tim sa Univerziteta Stanford je testirao svoju “univerzalnu vakcinu” na životinjama i još uvek nije sproveo klinička ispitivanja na ljudima.
Njihov pristup označava “radikalno odstupanje” od načina na koji su vakcine dizajnirane više od 200 godina, kažu oni.
Stručnjaci u ovoj oblasti rekli su da je studija “zaista uzbudljiva” uprkos tome što je u ranoj fazi i da bi mogla biti “veliki korak napred”, piše Džejms Galager za BBC.
Trenutne vakcine treniraju telo da se bori protiv jedne infekcije. Vakcina protiv malih boginja štiti samo od malih boginja, a vakcina protiv ovčijih boginja štiti samo od ovčijih boginja.
Ovako imunizacija funkcioniše otkako je Edvard Džener bio pionir u vakcinama krajem 18. veka. Pristup sa “univerzlnom vakcinom” opisan u časopisu “Science” ne trenira imuni sistem. Umesto toga, on oponaša način na koji imune ćelije komuniciraju jedna sa drugom.
Daje se kao sprej za nos i ostavlja bela krvna zrnca u našim plućima – nazvana makrofagi – u “ćilibarnom stanju uzbune” i spremna za akciju bez obzira na to koja infekcija pokuša da uđe.
Efekat je trajao oko tri meseca u eksperimentima na životinjama. Istraživači su pokazali da je ova povećana budnost dovela do smanjenja broja virusa koji prolaze kroz pluća i ulaze u telo za 100 do 1.000 puta.
Radikalno se razlikuje od svih prethodnih vakcina
A za one koji su uspeli da prođu, ostatak imunog sistema je bio “spreman da ih odbrani brzinom munje”, rekao je Bali Pulendran, profesor mikrobiologije i imunologije na Stanfordu.
Tim je pokazao da vakcina takođe štiti od dve vrste bakterija – Staphylococcus aureus i Acinetobacter baumannii.
“Ova vakcina, ono što nazivamo univerzalnom vakcinom, izaziva mnogo širi odgovor koji štiti ne samo od virusa gripa, ne samo od virusa Kovida, ne samo od virusa prehlade, već od skoro svih virusa i onoliko različitih bakterija koliko smo testirali, pa čak i alergena. Princip na kojem ova vakcina deluje radikalno se razlikuje od principa na kojem su sve vakcine do sada delovale”, rekao je Pulendran za BBC.
Način na koji usmerava imuni sistem da se bori protiv infekcije takođe izgleda da smanjuje odgovor na alergene grinja kućne prašine – koji su okidač za alergijsku astmu.
“Ovo je zaista uzbudljivo istraživanje”, iszakla je Danijela Fereira, profesorka vakcinologije na Univerzitetu u Oksfordu, koja nije bila uključena u studiju.
Ona je rekla da bi to moglo “promeniti način na koji štitimo ljude od uobičajenog kašlja, prehlade i drugih respiratornih infekcija” ako se rezultati potvrde u studijama na ljudima.
“Jedna od prednosti studije bilo je jasno objašnjenje kako ova nova vrsta vakcine funkcioniše”, dodala je.
Fereira je rekla da istraživanje “može označiti veliki korak napred” u pružanju zaštite od infekcija koje “stavljaju tako veliki teret” na sve nas. Međutim, još uvek postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti.
Vakcina je u eksperimentima primenjena kao nazalni sprej, ali možda će biti potrebno da se udiše kroz nebulizator da bi dospela do dubine pluća ljudi. Nije poznato da li se isti efekat može postići kod ljudi ili koliko dugo bi imuni sistem ostao u pripravnosti. Postoje razlike u imunološkom sistemu između miševa i ljudi, uključujući i to da je naš imunitet oblikovan decenijama infekcija.
Dopuna, a ne zamena postojećim vakcinama
Zato istraživači planiraju ispitivanja u kojima se osoba vakciniše, a zatim namerno inficira kako bi se videlo kako se njeno telo nosi sa tim.
Moguće je da postoje i posledice aktiviranja imunološkog sistema van njegovog normalnog stanja – što postavlja pitanja o imunološkim poremećajima.
Džonatan Bol, profesor molekularne virusologije na Liverpulskoj školi tropske medicine, rekao je da je rad nesumnjivo “uzbudljiv”, ali je upozorio: “Moramo osigurati da držanje tela u ‘visokoj pripravnosti’ ne dovede do prijateljske vatre, gde hiper-spreman imuni sistem slučajno pokreće neželjene nuspojave”.
Američki istraživački tim ne veruje da imuni sistem treba trajno jačati i veruje da takvu vakcinu treba koristiti kao dopunu, a ne kao zamenu za postojeće vakcine.
U ranim fazama pandemije, kao što je početak 2020. sa Kovidom, univerzalna vakcina bi mogla da kupi vreme i spase živote dok se ne razvije specijalizovana vakcina.
“Ovo bi smanjilo smrtnost, smanjilo težinu bolesti i možda izgradilo nivo imunološke otpornosti koji bi imao ogroman uticaj”, rekla je Pulendran.
Drugi scenario je na početku zime kada se uobičajeni širok spektar zimskih insekata počne širiti, “može se zamisliti sezonski sprej koji bi se mogao primeniti da bi se usadio širok imunitet” protiv svih njih, piše BBC.
