Dve srednjovekovne tvrđave stoje jedna naspram druge pored reke Narve, koja razdvaja Estoniju i Rusiju. „Most prijateljstva“, koji povezuje dve snežnom prekrivene obale i koji je nekada bio simbol saradnje, danas je sa estonske strane obezbeđen bodljikavom žicom i takozvanim „zmajevim zubima“, odnosno protivoklopnim preprekama.
„Ime je pomalo ironično“, rekao je Eerik Purgel, šef granične policije u estonskom gradu Narvi, u kojem pretežno živi rusko stanovništvo.
Neki strahuju da bi ovaj pogranični grad sa više od 50.000 stanovnika, koje uglavnom čine državljani Estonije i Rusije, kao i osobe koje od raspada Sovjetskog Saveza nemaju državljanstvo, mogao postati nova meta ruskog predsednika Vladimira Putina.
Sa estonske strane mosta vijori se zastava NATO-a pored zastava Estonije i Evropske unije.
Nekada je na mostu vladala gužva zbog ljudi koji su automobilima putovali u Rusiju, gde su išli u kupovinu ili u posetu rodbini. Danas je, međutim, granični prelaz zatvoren za saobraćaj, pa putnici svoj prtljag nose pešice.
Prizor iz Narve
„Možda most uopšte ne bi ni trebalo da postoji“, rekao je Purgel.
Kako se rat Moskve protiv Ukrajine približava četvrtoj godišnjici, atmosfera u Narvi je sumorna.
„Ovde, na ivici Evrope, rat se doživljava drugačije“, rekla je gradonačelnica Katrí Raik. „Svaki dan gledamo Rusiju preko granice.“
„Svi razmišljamo o tome šta će se sledeće dogoditi“, dodala je u nedavno obnovljenoj gradskoj većnici iz 17. veka, okruženoj zgradama iz sovjetskog perioda.
„Najteži period“
Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Estonija je, poput druge dve baltičke zemlje – Letonije i Litvanije – pojačala svoju odbranu.
Estonska vojska je veoma mala. Ministarstvo odbrane navodi da, pored 2.000 vojnika iz savezničkih zemalja NATO-a, može da rasporedi nešto manje od 44.000 ljudi za odbranu zemlje, ukoliko bi to bilo potrebno.
Estonske vlasti su sprovele i druge mere radi zaštite nacionalne bezbednosti. Ruskim državljanima i osobama bez državljanstva oduzeto je pravo glasa na lokalnim izborima, a u desetinama škola počinje izvođenje nastave na estonskom jeziku.
Reforme su teško pogodile Narvu, gde većina stanovnika govori ruski jezik.
Promene su, zajedno sa visokom nezaposlenošću, rastom troškova života, prekidom veza s Rusijom i strahom od sukoba, povećale tenzije u ovom pograničnom gradu.
„Ovo je najteži period u našoj istoriji u poslednjih četrdesetak godina“, rekao je predsednik gradske skupštine Mihail Staljnušin, odbacujući politike koje su, kako kaže, usmerene protiv govornika ruskog jezika.
„Situaciju dodatno pogoršava neprestano govorjenje o ratu, ratu, ratu. Ljudi prolaze kroz veoma težak moralni, ekonomski i društveni period.“
Rusko državljanstvo
Oko polovine stanovnika Narve ima estonsko državljanstvo, trećina rusko, dok oko 7.000 ljudi nema državljanstvo nijedne države.
Gradom, koji ima strateški položaj, tokom prethodnih vekova vladali su Danci, Nemci, Rusi, Šveđani i Estonci.
Većina istorijskih baroknih zgrada uništena je tokom Drugog svetskog rata, a u sovjetskom periodu Narva je naseljena uglavnom ruskim stanovništvom.
Trideset pet godina nakon što je Estonija ponovo stekla nezavisnost, Narva se i dalje suočava s problemima vezanim za sopstveni identitet.
Vladimir Aret, tridesetdvogodišnji upravnik hotela i član gradske skupštine, rekao je da se mnogi u Narvi osećaju kao da su rastrzani između dva sveta.
„Ja sam Evropljanin, ali se ponekad šalimo da ne znamo tačno koja nam je domovina“, rekao je.
I dok se mnogi, uključujući Areta, smatraju estonskim patriotama, neki otvoreno hvale Putina.
Neki stanovnici Narve govore isključivo ruski, gledaju rusku televiziju i osećaju nostalgiju za sovjetskom prošlošću.
„Rusofobno ludilo“
Rusija redovno kritikuje estonsku vladu.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u izveštaju objavljenom u decembru govorilo o „sve većem rusofobnom ludilu u Estoniji“ i „neonacističkoj“ politici vlasti.
Neki stanovnici Narve podržavaju stav Moskve.
„Mi, govornici ruskog jezika, trpimo diskriminaciju“, rekla je jedna žena u pedesetim godinama, pod uslovom da ostane anonimna iz straha od posledica.
S druge strane, Olga Kolesnikova, šezdesetčetvorogodišnjakinja bez državljanstva, ne slaže se s tim.
„Ne osećam da sam u nepovoljnom položaju“, rekla je penzionisana bankarka, dodajući da troje od njeno četvoro dece ima estonsko državljanstvo.
Aleksandar Gruljov, pedesetdevetogodišnji građevinski radnik, rekao je da čak razmišlja o odricanju od ruskog državljanstva.
„Ovde niko nikoga ne ugnjetava“, dodao je.
Savršena prilika za rusku propagandu
Ipak, nemački politikolog Karlo Masala smatra da je oduzimanje prava glasa ruskim državljanima na lokalnim izborima u Estoniji savršena prilika za rusku propagandu.
Kao i u Donbasu na istoku Ukrajine, „Rusija može da tvrdi da su ugrožena prava njenih manjina u inostranstvu, što joj daje izgovor da ih zaštiti, po potrebi i vojnim sredstvima“, rekao je Masala za AFP.
U svojoj knjizi Ako Rusija pobedi: jedan scenario, Masala zamišlja da ruske snage 2028. godine osvajaju Narvu kako bi pokrenule širi napad na baltičke zemlje i izazvale moguće urušavanje NATO-a.
Prema toj knjizi, ruske snage bi zauzele Narvu za samo nekoliko sati, uz pomoć dela lokalnog civilnog stanovništva koje bi pre napada bilo naoružano.
Masala je naveo da bi i drugi gradovi sa velikim brojem Rusa, uključujući Kirkenes u Norveškoj i Daugavpils u Letoniji, takođe mogli biti ranjivi na eventualni ruski napad.
Ruska invazija na Ukrajinu stavila je u fokus političke stavove Rusa u Estoniji.
„Da li bi podržali državu u slučaju rata, čak i ako bi rat bio protiv Rusije?“ – glasilo je pitanje u istraživanju iz 2023. godine.
Prema rezultatima tog istraživanja, 65 odsto govornika ruskog jezika izjavilo je da su „verovatno ili sigurno estonski patriote“, dok je 28 odsto reklo da „verovatno ili sigurno nisu“.
„Spremni smo“
Jelisej Solovjov ne sumnja u svoju odanost Estoniji.
Ovaj osamnaestogodišnji pripadnik Kaitseliita, dobrovoljne organizacije za odbranu zemlje, već zna kako da kopa rovove i rukuje vatrenim oružjem.
„Spremni smo da branimo našu zemlju, ne bojimo se“, rekao je.
Analitičar Masala smatra da Narva danas liči na tvrđavu.
„To će svaku vojnu akciju učiniti znatno težom nego što bi bila pre nekoliko godina.“
Čelnici estonske granične policije odbacuju tvrdnje da je Narva posebno ranjiva na napad iz Moskve.
Egert Belitšev, šef estonske granične službe, rekao je da veliki broj Rusa živi i u Berlinu.
„Sa takvim obrazloženjem možete da napadnete i Berlin“, rekao je.
Ipak, sa graničnog prelaza u Narvi, Purgel poručuje:
„Ovo je naš grad i branićemo ga svojim životima.“
