Ovaj metak neće promašiti, poruka je koju je, uz sliku ranjavanja predsednika SAD Donalda Trampa, objavila iranska državna televizija. Amerikanci su odgovorili “otkrivanjem” 50 meta koje su tokom prethodnog napada, u junu prošle godine, poštedeli. Nosač aviona “Abraham Linkoln” će za nedelju dana biti u zoni iz koje može da gađa mete u Iranu, čije su vlasti zatvorile oko 3.000 učesnika demonstracija.
Tačno sedam američkih dolara po glavi stanovnika svakog meseca vredan je pokušaj iranskih lidera da zauzdaju talas nezadovoljstva, koji je u prethodne dve sedmice doveo zemlju na ivicu potpunog haosa i zadao liderima Islamske republike najozbiljniji udarac još od početka Islamske revolucije.
Talas bunta pokrenuli su, pre dve sedmice, trgovci sa teheranskog Velikog bazara, mesta sa kojeg su krenuli i davni politički procesi, nakon kojih su 1953. i 1979. godine nestali režimi Mohameda Mosadeka i šaha Reze Pahlavija.
Trgovcima su se, ubrzo, pridružili studenti i hiljade građana, koji su se u nekoliko desetina mesta sukobljavali sa policijom, paravojnom formacijom Basidž i pripadnicima Revolucionarne garde, često uzvikujući “smrt tiraninu”, “smrt Hamneiju” i “živeo Pahlavi”.
Običan dan u Teheranu
Posle dve sedmice nereda na ulicama iranskih gradova, broj mrtvih se procenjuje na nekoliko stotina, ali se vlasti u Teheranu o tome nisu izjašnjavale, objavljujući, povremeno, imena žrtava u redovima snaga bezbednosti.
Zapadni izvori su pak pozivajući se na opozicione izvore u Iranu, naveli da je stradalo najmanje 2.500 demonstranata, ali su organizacije za zaštitu ljudskih prava, poput Hjuman rajts voča, upozorile da je verifikacija podataka složena zbog ograničenja komunikacija.
Hjuman rajts voč je objavio da je ubijeno 1.847 demonstranata i 135 pripadnika snaga bezbednosti.
Vlasti u Teheranu su, u petak, objavile da se u zatvorima nalazi oko 3.000 učesnika demonstracija, uključujući lidere protesta, izraelske špijune, osobe koje su nosile oružje ili učestvovale u uništavanju imovine.
Posle nereda u Teheranu
Jedan od najuticajnijih verskih vođa u Iranu Ahmad Hatami je tokom molitve održane u petak demonstrante nazvao “teroristima”, optužujući Izrael i Sjedinjene Države za raspirivanje nasilja u Iranu.
“Ovaj sistem nije dobijen besplatno. Za njega je položeno 200.000 života i naša je dužnost da ga sačuvamo… Neprijatelji žele raspad zemlje, ali dok bar jedan Iranac živ, nećemo dozvoliti da nam uzmu nijedan grumen zemlje”, rekao je Hatami.
“Narod traži najoštrije kazne za demonstrante i očekuje odlučne korake u tom pravcu”, istakao je Hatami, nekoliko sati pošto se Tramp javno zahvalio iranskim vlastima što su pomilovale 800 zatvorenika osuđenih na smrt zbog učešća u protestima.
Metak za Trampa i bomba za Hamneija
Nešto kasnije, iranska državna televizija objavila je fotografiju ranjavanja Donalda Trampa prošle godine u Pensilvaniji, potpisan “ovaj metak neće promašiti”, što je u Vašingtonu protumačeno kao očigledna provokacija i poziv na ubistvo predsednika SAD.
Metak koji ne promašuje
Američki mediji su pak objavili satelitski snimak kompleksa u teheranskom naselju Lavizan, ispod kojeg se, navodno, nalazi tajni bunker u kojem se krije vrhovni verski lider Irana, ajatolah Ali Hamnei.
Hamneijevo skrovište, prema američkim izvorima, ukopano je oko 100 metara ispod površine i oko njega su raspoređene brojne jedinice protivvazduhoplovne odbrane, dok je objekat ojačan posebnim sistemima.
Nišanjenje Hamneija vremenski se podudarilo sa objavljivanjem novih 50 meta, koje se nalaze na američkom spisku ukoliko Tramp odluči da pokrene vazdušne udare na tu zemlju. Ni 24 časa otkako je američki predsednik Donald Tramp, navodno u poslednji čas, odustao od napada na Iran, postalo je gotovo izvesno da ovaj potez šefa Bele kuće predstavlja pre odlaganje nego odustajanje od intervencije protiv lidera Islamske Republike.
Gde se krije Hamnei
Poslednja šansa diplomatiji, kako su odlaganje nazvali američki mediji, ukazana je u trenutku dok se ključni element mogućeg napada na Iran, nosač aviona “Abraham Linkoln” nalazi na nedelju dana plovidbe od Arapskog mora.
“Linkoln” je, iz jednog od evropskih satelita, uhvaćen dok skreće sa dosadašnjeg kursa u Južnom kineskom moru i krenuo put Irana, oko kojeg je već raspoređeno oko 30.000 američkih vojnika i nekoliko desetina borbenih aviona.
Izraelski mediji pak tvrde da je odlaganje napada na Iran rezultat molbe premijera Benjamina Netanjahua, koji je u telefonskom razgovoru rekao Trampu da Izrael još nije spreman za eventualne osvetničke napade iranskih snaga.
Dodatne konsultacije dve strane, koje su u junu zajedničkim snagama napale Iran, obaviće šef obaveštajne službe Mosad, David Barea, koji će o iranskoj krizi razgovarati sa najvišim zvaničnicima administracije u Vašingtonu.
Linkoln skreće ka Iranu
I Jerusalim i Vašington smatraju da su, posle silnih pretnji, vazdušni udari na iranske vlasti gotovo neizbežni, ali obe strane upozoravaju da bi mešanje u unutrašnje probleme Irana, bez jasne izlazne strategije, ozbiljno ugrozio američke interese na Bliskom istoku.
Što se tiče Bele kuće, vlasti u Iranu moraju da odustanu od obogaćivanja uranijuma, razvoja balističkih projektila i finansiranja proksi snaga, poput Hezbolaha u Libanu i jemenskih Huta.
Dodatni pritisak Amerikanaca dolazi neposredno uz iračku granicu, odakle je u Iran već ušlo oko 5.000 boraca, smatraju evropske obaveštajne službe, koje su navele da su ove snage regrutovane iz redova četiri moćne šiitske organizacije.
Zašto su Iranci nezadovoljni?
Glavni razlog nove pobune u Iranu su ekonomski problemi, jer je od juna iranski rijal izgubio 60 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar, što je izazvalo lavinu problema, pa su cene hrane skočile oko 70 odsto, a država je pogođena ozbiljnom nestašicom goriva i energenata.
Zamandaljeni bankomati u Teheranu
“Zvanično priznajemo proteste, čujemo njihove glasove i znamo da potiču od prirodnog pritiska koji nastaje od problema sa kojima se svakodnevno suočavaju”, rekao je ranije ove sedmice predsednik Masud Pezeškijan.
Gotovo istovremeno, ministarstvo bezbednosti objavilo je da je uhapšeno pet osoba navodno povezanih sa monarhističkim grupama iz Sjedinjenih Država i još dvojica sa vezama sa grupama koje funkcionišu u Evropi.
Monarhističke grupe, kako ih nazivaju iranski zvaničnici, mahom čine potomci izgnanika režima šaha Reze Pahlavija, koji je zbačen 1979. tokom Islamske revolucije.
Povratak monarhije?
“Stvarate istoriju koja će biti ispisana hrabrošću, solidarnošću i odlučnošću naroda da povrati kontrolu nad zemljom… Ostanite ujedinjeni i usredsređeni i pobeda će biti naša”, rekao je princ Reza Pahlavi, sin odavno zbačenog šaha i jedan od pretendenata na mesto budućeg lidera Irana.
Demonstracije u Teheranu
Pahlavijevo vaskrsenje iz zaborava, delimično, proizvod je činjenice da su demonstranti po ulicama Irana vikali “džavid šah”, ili “živeo šah”, što je, kako se čini, odmah razbudilo njegove političke ambicije.
Politički uticaj sina poslednjeg iranskog šaha, međutim, predmet je ozbiljnih rasprava među zapadnim političarima – od tvrdnji da nema nikakvu podršku unutar Irana, do procene da su Iranci toliko ogorčeni načinom na koji verski lideri vode državu, da smatraju da bi i obnavljanje monarhije bilo bolje rešenje.
Paralelno sa protestima, nekoliko iranskih državnih institucija našlo se na meti hakera, pa je Teheran za takve akcije odmah optužio organizaciju Mudžahedin e-Kalk – nekadašnje saborce islamskih revolucionara, koji su posle sukoba sa ajatolahom Homeinijem od sigurne smrti osamdesetih godina prošlog veka sklonjeni u Albaniju.
Smrt diktatoru
Organizacija Mudžahedin e-Kalk je formirana sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao deo studentskog otpora vlastima kasnije svrgnutog šaha Reze Pahlavija.
Osuđeni na život u egzilu, jer ih vlasti u Iranu terete za smrt 12.000 ljudi, pripadnici MEK-a su posle neslavne epizode u Iraku utočište potražili u Albaniji. Okolina Drača postala je dom za 3.000 Iranaca, pošto su uzastopne albanske vlade smatrale da bi takav potez dodatno ojačao pozicije Tirane u Vašingtonu.
Iranskim studentima, očekivano, podršku je pružio i predsednik SAD Donald Tramp, najavljujući da će “spasiti” demonstrante ukoliko vlasti u Teheranu nastave da ih ubijaju.
