Postoji nešto prijatno zavisničko u mirisu starog benzina, posebno sa isparenjima trideset godina starog goriva koje se oslobađa iz rezervoara u kojem je sazrevalo decenijama. Pitajte bilo kog zaljubljenika u automobile koji je ikada izvukao „barn find“ relikviju, staru olupinu s otpada ili samo odvrnuo čep rezervoara na automobilu koji je poslednji put bio na putu u vreme kada su se demokrate i republikanci još uvek slagali oko toga kako se vodi Amerika.
Ostavimo po strani paleomamalsko preopterećenje čula mirisa – pravi „barn find“ je prizor koji raduje oči svakoga ko boluje od hroničnog oboljenja poznatog kao „automobilski entuzijazam“.
A kada je reč o istinskom sportskom automobilu, postaje potpuno jasno zašto će pojedinci (uglavnom muškarci, ali nećemo zanemariti ni dame među „petrolheadima“) provesti ogroman deo života u, ispod, oko, na i za taj automobil. Ovo je priča o najikoničnijoj silueti sportskog automobila koju je svet ikada video. Profilu toliko prepoznatljivom da biste ga razlikovali od svega drugog čak i kada bi automobil bio postavljen na tamnu stranu Sunca, dok posmatrač stoji u radionici za detaljno čišćenje automobila u Klivlendu, Ohaju, sa spuštenim roletnama, zatvorenim vratima, usred zime, u ponoć.
Dobro, otkrio sam poentu: to je gotovo ono što je doživeo Ričard Vagner, suvlasnik WD Detailinga i zaštitno lice izuzetno popularnog istoimenog YouTube kanala. „Gotovo“, jer on nije sedeo u mraku, niti je automobil bio baš toliko daleko od njegove radionice.
Njegov tim je nedavno izvukao klasični Porsche, „skoro 911“, iz jedne štale u sred ničega, u Ohaju. Skoro – jer u pitanju je Porsche 912. Iz 1969. godine, a poznavaoci marke odmah znaju koliko je ta godina značajna. Za one kojima Porsche nije u krvotoku, 912 je bio jeftinija alternativa 911-ici. I pored toga, bio je prodajni hit. „Sportski automobil za siromašne“, sa vazdušno hlađenim 1,6-litarskim četvorocilindričnim bokserom. Broj klipova jasno objašnjava zašto je numerički veći 912 bio cenovno niži od 911, čiji je pozadi postavljeni motor imao dva cilindra više.
Upravo taj detalj se odmah primeti – ili, tačnije, njegov izostanak. Motorni prostor je prazan, otkrivajući iznenađujuće čist ram. Šta se dogodilo sa originalnim agregatom izgubljeno je u magli istorije, ali to zapravo i nije bilo presudno za YouTube ekipe koje su automobil izvukle iz štale, transportovale ga do radionice i pretvorile u nešto mnogo više od još jedne epizode za društvene mreže.
U priču se uključio i Dag Vargo, YouTuber koji preprodajom automobila pokušava da zaradi za svoj automobil iz snova, dokumentujući ceo proces na svom kanalu. Ovaj ohajski Porsche 912, iz poslednje godine proizvodnje originalne serije, približio ga je tom cilju za još jedan korak. Naravno, preprodaja automobila podrazumeva ozbiljnu količinu rada kako bi postali primamljiviji kupcima. Tu stupaju na scenu detaljisti – da iz blatom obložene klasike izvuku sjaj. A Nemci? Oni su, kao i uvek, napravili automobil toliko dobar da mu je teško naći manu. Prljavština je bila jedini pravi greh ovog Porschea, i to onaj koji se rešava dobrim pranjem pod pritiskom.
Model 912 pojavio se 1965. godine kao kompromis kojim je Porsche želeo da umiri kupce koji su voleli 356, ali nisu bili oduševljeni cenom nove 911-ice. Praktični do srži, inženjeri iz Cufenhauzena našli su jednostavno rešenje: iskoristiti zavodljivu karoseriju 911-ice i u nju ugraditi srce voljenog 356. Tako je četvorocilindrični bokser dobio drugi život u modelu 912.
Puritanci će odmah primetiti veliku hronološku nelogičnost na automobilu koji je od 1990. stajao na zemljanom podu. Spojler u obliku pačijeg repa, iako danas smatran zaštitnim znakom Porschea, jednostavno ne pripada ovom vremenu. Prvi Porsche koji ga je koristio bio je Carrera RS 2.7 iz 1972. godine, tri pune sezone nakon što je originalna priča o 912 okončana. Uz to, ni koloritna šema nije naročito „poršeovska“, sa snažnim zlatno-crnim vajbom.
Kako je ovaj automobil uspeo da preživi tri decenije gotovo bez korozije, ostaje misterija. Zemljani podovi su obično smrtna presuda za klasike, jer vlaga polako izjeda pod i tačke oslanjanja vešanja iznutra. Ipak, ovaj 912 prkosio je zakonima oksidacije, nudeći iznenađujuće zdravu šasiju ispod naslaga prljavštine. Unutrašnjost je bila jednako impresivna – izuzev miševe jazbine u krovu, tik uz suvozačev suncobran.
Godina 1969. bila je posebna za 912, ne samo zato što je zatvorila jedno poglavlje u Porscheovoj istoriji, već i zbog prelaska na produženo međuosovinsko rastojanje, isto kao kod 911-ice. Ta promena donela je bolju stabilnost i upravljivost, čineći upravo ovu verziju posebno poželjnom. Tokom petogodišnje proizvodnje napravljeno je ukupno 32.441 primeraka modela s indeksom 912, ali je kupea sa produženim međuosovinskim rastojanjem proizvedeno svega 3.913, što svaki preživeli čini vrednim delom istorije – čak i one pronađene u štalama Ohaja.
Ispod zadnjeg poklopca, sve 912-ice su nosile 1,6-litarski vazdušno hlađeni bokser sa 90 konjskih snaga i maksimalnih 133 Nm obrtnog momenta. Brojke koje danas imaju i neki električni bicikli, ali zahvaljujući masi od svega 965 kilograma, automobil je dostizao 192 km/h. Periodični testovi beleže ubrzanje do 100 km/h za 11,6 sekundi.
Proces detaljnog čišćenja bio je vežba strpljenja i hemije. Enzimski čistači korišćeni su za uklanjanje bioloških „tragova“ koje su ostavile generacije miševa. Felne su bile u toliko lošem stanju da ih je WD Detailing poslao na obnovu u specijalizovanu radionicu, gde su završno obrađene u zlatnoj nijansi.
U kabini se ponovo otkriva nemačka inženjerska logika: šema petostepenog manuelnog menjača, sa prvom brzinom levo i dole, kao i instrumenti za temperaturu i pritisak ulja blago nagnuti ulevo – prepoznatljiv detalj nasleđen od 911. Taj svesni pomak omogućavao je vozaču jasan pogled na kazaljke tokom brze vožnje kroz krivine.
Iako krajnji rezultat izgleda spektakularno, proces nije bio nimalo lak. Završna faza trajala je punih osam sati i uključivala rotacionu polirku i grubu vunenu podlogu. Bez svog originalnog četvorocilindričnog srca, ovaj vremenski kapsul ipak je Dag Varga približio snu o automobilu iz mašte. Zapravo, kupac je pronađen još pre nego što je automobil zvanično ponuđen na tržištu. Sam RJ Wagner pružio je ruku svom kolegi sa interneta nad obnovljenim klasikom, odmah nakon što je Porsche predstavljen vlasniku – dokaz da i miris starog benzina ponekad vodi do sasvim novih početaka.
AutoRepublika
