Dok nejednakost u prihodima u svetu raste, mnogi često krive sebe što ne postižu materijalni uspeh, smatrajući da im nedostaje inteligencija. Ali, koliko je ona zaista važna za sticanje bogatstva?
Od “Belog lotosa” do “Naslednika”, televizijske serije o ultrabogatima veoma su gledane. Likovi u tim serijama najčešće se prikazuju kao prazni i kao ljudi koji ne znaju pravu vrednost stvari.
U stvarnosti, malo ko sumnja da inteligencija doprinosi ekonomskom i profesionalnom uspehu. Kao primeri se često navode Ilon Mask, Džef Bezos i Voren Bafet. Bilo bi iznenađujuće da su trendseteri, inovatori u tehnologiji i finansijama, ljudi prosečnih sposobnosti. Ipak, u kojoj meri inteligencija zaista doprinosi rastu prihoda?
Fluidna i kristalizovana inteligencija
Naučnici inteligenciju definišu kao sposobnost uspešnog rešavanja širokog spektra kognitivnih testova. Postoji, međutim, više teorija koje je dele na različite tipove. Jednu od njih predložio je britansko-američki psiholog Rejmond Ketel, koji inteligenciju deli na fluidnu i kristalizovanu.
Fluidna inteligencija obuhvata osnovne misaone mehanizme – brzinu obrade informacija, kapacitet pamćenja i apstraktno mišljenje. Kristalizovana se odnosi na veštine koje se razvijaju u društvenom okruženju kao što su pismenost, računanje i znanja iz konkretnih oblasti.
Ova razlika je važna jer se ova dva tipa inteligencije razvijaju različito. Fluidna inteligencija može biti nasledna, ne može se značajno unaprediti i prilično brzo opada s godinama. Kristalizovana, naprotiv, raste tokom gotovo celog odraslog doba i počinje da slabi tek oko 65. godine. Pri tome su oba tipa povezana: na primer, ako su vam dobro razvijene sposobnosti zaključivanja (kristalizovana inteligencija), efikasnije ćete koristiti fluidnu – brže ćete obrađivati informacije.
Obrazovanje – još jedan važan faktor
Urođene sposobnosti nisu jedino što je važno. Značajnu ulogu ima i obrazovanje. Kvantitativne analize pokazuju da postoji korelacija između dužine školovanja i ubrzanja mišljenja kod adolescenata. Međutim, to ubrzanje nastaje zahvaljujući učenju konkretnih veština, a ne povećanju opštih intelektualnih sposobnosti.
Logično je i da na obrazovanje utiče socio-ekonomski status porodice. U svtu, privatne škole i individualni časovi omogućavaju veoma efikasno, personalizovano učenje. Pristup tome može imati ogroman uticaj na buduće prihode, ali deca iz siromašnijih porodica teško da će moći da ga priušte.
Uloga sreće
Nedavno istraživanje italijanskih naučnika pokazuje da sreća ima značajan uticaj na finansijski uspeh. U radu se navodi da se statistička raspodela bogatstva i inteligencije međusobno razlikuju. Inteligencija se raspoređuje približno normalno – većina ljudi ima prosečne rezultate. Bogatstvo je, međutim, raspoređeno krajnje neravnomerno. Tako je, na primer, 82 procenata bogatstva stvorenog 2017. godine na globalnom nivou pripalo 1 procentu najbogatijih ljudi, dok je 2025. situacija drugačija – podaci najnovijeg izveštaja o svetskoj nejednakosti pokazuju da najbogatiji zarađuju više od preostalih 90 odsto stanovništva, dok najsiromašnija polovina poseduje manje od 10 odsto globalne zarade.
Inteligencija u odnosu na raspodelu bogatstva
Samim tim, isključivo mentalne sposobnosti ne mogu objasniti ogromnu nejednakost između bogatih i siromašnih. Nauka ne umanjuje značaj uma ili talenta – visoke intelektualne sposobnosti povećavaju šanse da se čovek obogati. Ali one nisu garancija materijalnog uspeha.
Foto: Getty © Getty Images (Anadolu Agency)
Izvor: RT Balkan
