“Ne možemo nikoga da pobedimo ovakvom odbranom”, rekao je Čima Moneke na poluvremenu utakmice u Parizu. Rekao i jezgrovito sažeo najveći problem Crvene zvezde u poslednjih mesec dana.
Crveno-beli su izgubili četiri od poslednjih pet utakmica u Evroligi i poslednjih pet od sedam. Pritom, jedina utakmica na kojoj su ličili na tim koji je vezao sedam pobeda bila je ona sa Olimpijakosom.
Mučila se i muči se Crvena zvezda sa povredama, to stoji, ali stoji i da je Zvezda u igračkoj krizi.
Pred sudar sa Parizom, izdvojene su osnovne stvari: smanjiti broj izgubljenih lopti, odgovoriti na agresivnost i trčanje rivala istom merom, i kontrolisati skok koliko je to moguće.
Ništa od toga nije urađeno. Nije se ni završila prva četvrtina, a Zvezda je već izgubila šest lopti i na kraju završila sa 19.
Prelako je Pariz uspostavio svoju brzu igru sa dobrim protokom lopte – nisu u početku dosta ubacivali, ali igralo se onako kako njima odgovara, nije Zvezda ušla “u meso”. Takođe, prečesto su domaći uspevali da napadnu Zvezdu u leđa, čak i posle primljenih poena.
Nvora simbol Zvezdinog lošeg pristupa
Miler-Mekintajer odigrao je pasivnu i neodlučnu utakmicu, ali najefektnija ilustracija Zvezdinog nonšalantnog pristupa bio je Džordan Nvora. Tačno je da je opet igrao na poziciji dvojke, ali tu je uglavnom i postao jedan od najboljih strelaca Evroligi. Ume da bude nemaran prema lopti i kada igra odlične utakmice, a u jednoj akciji u trećoj četvrtini nije izborio mrtvu loptu u situaciji kada je rival već bio na zemlji. Takve stvari su pitanje stava, a Nvora je bio frustriran od početka. I opet je, slično duelu sa Hapoelom, dozvolio sebi da nezadovoljstvo pokaže na klupi i oko nje, što nije radio nijedan Zvezdin igrač od početka sezone. Koliko god da su možda smatrali da imaju razloge.
Sportklub.rs
