Legendarna glumica Radmila Savićević bila je u dugogodišnjem braku sa kolegom Božidarom Savićevićem.
Radmila Savićević bila je jedna od onih glumica koju su voljele sve generacije.
I dok su njene uloge obeležile domaću kinematografiju i televiziju, prava priča njenog života odvijala se daleko od kamera, u tišini jednog dugog i postojanog braka.
Jedan susret, jedan život
Radmila Savićević rođena je 1926. godine u Kruševcu. Sudbonosni susret dogodio se sasvim slučajno, tokom šetnje gradskim korzoom, kada je upoznala Božidara Savićevića, zubnog tehničara, samo godinu dana starijeg od nje. Iz tog poznanstva, gotovo bez velikih reči i obećanja, izrasla je ljubav koja je potrajala ceo život.
Brzo su se venčali, a Božidar je postao njena stalna tačka oslonca. Radmila ga je u privatnom životu zvala jednostavno “moj čovek”, izraz koji je najbolje opisivao njihovu bliskost.
Kada se privatno i profesionalno spoje
Iako u početku nije bio deo glumačkog sveta, Božidar se 1948. godine okušao na sceni. Od tog trenutka njihovi putevi više se nisu razdvajali. Zajedno su igrali u pozorištima u Kruševcu i Nišu, a kasnije i u Beogradu, deleći i pozornicu i svakodnevicu.
U glumačkim krugovima važili su za skladan i nenametljiv par. Radmila je često isticala da su glumci živeli skromno, ali da nikada nije imala osećaj da joj nešto nedostaje. Smatrala je da je birala život po sopstvenoj meri.
Ljubomora sa osmehom
Njihov odnos bio je daleko od hladne rutine. Radmila je bila temperamentna, duhovita i neposredna, a njena ljubomora postala je deo pozorišnih anegdota. Pričalo se da je znala da zaviri iza kulisa kada bi Božidar igrao sa mlađim koleginicama, kako bi se uverila da zagrljaji ostaju u granicama profesionalnog.
Sve je, međutim, uvek bilo obojeno humorom i međusobnim razumevanjem, bez pravih sukoba i tenzija.
Bez potomstva, ali ne i bez porodice
Iako nisu imali decu, Radmila i Božidar nikada nisu živeli usamljeno. Njihov dom bio je otvoren za rodbinu, komšije i mlađe kolege, koji su u njima pronalazili podršku i toplinu. O toj temi govorili su retko i nenametljivo, bez patetike.
Rastanak koji nije dugo trajao
Njihova zajednica okončana je smrću Radmile Savićević 8. novembra 2001. godine. Božidar Savićević preminuo je samo godinu dana kasnije, što su mnogi tumačili kao dokaz da život bez nje za njega nije imao isti smisao.
Sahranjeni su zajedno na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, gde su i simbolično ostali jedno uz drugo.
Priznanja koja ostaju
Iako tokom života nije dobila “Dobričin prsten”, jedno od najznačajnijih glumačkih priznanja, Radmili Savićević je 2003. godine posthumno dodeljena nagrada “Žanka Stokić”.
Za publiku je, međutim, ostala upamćena pre svega kao glumica koja je igrala “obične” ljude sa izuzetnom iskrenošću i kao žena koja je ceo život provela u jednoj, stabilnoj i tihoj ljubavi, kakva se danas retko viđa, čak i u pričama sa velikog platna.
Informer.rs
