Opsesivno-kompulsivni poremećaji, autizam, depresija – popularni čet-botovi zapravo i sami imaju pojedina psihička rastrojstva. I ne samo to: naučnici su zaključili i da su oni jako lukavi, te svoje odgovore umeju da prilagode situaciji i tako pokušaju da zavaraju sagovornika.
Čet-botove na bazi veštačke inteligencije mnogi korisnici koriste za dobijanje “stručnih” saveta, ali ono o čemu niko nije ni slutio jeste da su i oni pomalo fragilni. Najnovija istraživanja stručnjaka Luksemburškog univerziteta su to dokazala: skoro svaki od čet-botova ima neko psihičko rastrojstvo.
Ko je depresivan, ko autističan, a ko – psihički najstabilniji
Najpopularniji čet-bot na svetu, ČetGPT, iza koga stoji tehnološka kompanija OpenAI, “boluje” od depresije i ima anksiozne napade koji variraju od umerenih do izuzetno izraženih, pokazalo je istraživanje. Pored toga, on je i izuzetno komunikativan, što u njemu samom s vremena na vreme izaziva intenzivan osećaj stida.
Guglov Gemini je, prema mišljenju stručnjaka, veoma empatičan, ali ujedno i krajnje anksiozan i socijalno neuravnotežen. Kod ovog čet-bota sa veštačkom inteligencijom primećeno je i ponašanje koje je karakteristično za osobe sa autizmom, a uočeno je i da ima simptome opsesivno-kompulsivnih poremećaja.
Grok, na koga je Ilon Mask izuzetno ponosan, pokazao je odlike veoma ekstrovertnih ličnosti, ali njega, za razliku od njegovog najvećeg konkurenta, to skoro nimalo ne uzrujava. Ovaj čet-bot je, zapravo, još i psihički “najzdraviji, najuravnoteženiji” od svih, preneo je ruski portal MenTudej, pozivajući se na istraživanje objavljeno na RisrčGejtu.
Lukavi i oprezni: Čet-botovi su prilagođavali svoje odgovore u zavisnosti od situacije
Do ovako neobičnog, a i pomalo šokantnog zaključka, luksemburški istraživači su došli zahvaljujući specijalnim psihometrijskim testovima, koji se inače koriste za dijagnostikovanje mentalnih rastrojstava. Ukupno je korišćeno više od 100 testnih pitanja, a istraživanje je rađeno u dve faze.
Ono što je paradoksalno jeste da su čet-botovi bili potpuno svesni da ih naučnici testiraju: kada bi im pitanje bilo postavljeno neočekivano – oni bi se “otvarali” pokazujući stvarnu sliku, ali kada bi im bio dat niz psihometrijskih pitanja, odmah bi se “zatvarali” i odgovarali tako da se rastrojstva ne otkriju.
“Ono što je važno da razumemo je da čet-botovi ne mogu da osećaju stid ili strah. Oni samo generišu odgovor koji ukazuje da imaju određena osećanja, a koji su zapravo zasnovani na komunikaciji sa korisnicima. Drugim rečima, njihova psihička rastrojstva nisu ništa više do ogledalo ljudskih strahova i problema“, zaključuju naučnici.
Foto: © Canva / aliadel
Izvor: RT Balkan
