David Nalbandijan, jedan od najtalentovanijih tenisera svoje generacije, otvoreno je govorio o propuštenim prilikama, rivalstvu sa najvećima i svom pogledu na Veliku trojku.
U velikom intervjuu za Clank, popularni „Kralj David” posebno se osvrnuo na Australijan open 2006. godine, koji i danas vidi kao jednu od najvećih neiskorišćenih šansi u karijeri.
Argentinac je u polufinalu tog turnira vodio protiv Markosa Bagdatisa sa 2:0 u setovima, ali je na kraju poražen.
„Nisam očekivao taj poraz. Vodio sam 2:0, iako je meč bio veoma težak. To je bio duel koji sam morao da dobijem. Čekalo bi me finale sa Federerom i verujem da bih ga opet pobedio, jer smo samo dva meseca ranije igrali finale Mastersa”, rekao je Nalbandijan.
Iako nikada nije osvojio grend slem titulu, Nalbandijan ističe da u tenisu nema mnogo vremena ni za slavlje, ni za tugu.
„Sve se brzo kreće i moraš stalno da budeš u vozu. Nema mnogo prostora ni za kajanje, ni za euforiju”, objasnio je bivši treći igrač sveta.
„Planirao sam sezonu oko Dejvis kupa“
Posebno emotivno govorio je o Dejvis kupu, takmičenju koje je obeležilo njegovu karijeru.
„Dejvis kup je bio nešto potpuno drugo – drugačiji pritisak, drugačiji užitak. Igraš za reprezentaciju, osećaš posebnu povezanost sa publikom. Današnji format mi se ne dopada, izgubila se domaćinska atmosfera. Ja sam planirao sezonu oko Dejvis kupa, jer taj osećaj nisam mogao da doživim nigde drugde”.
Otkrio je i zanimljivu taktiku koju je često koristio na grend slemovima.
„Uvek sam u prvom setu pokušavao da umorim protivnika. Nije mi bilo važno da li ću ga dobiti. Znao sam da će rival u tom setu pretrčati mnogo više od mene. U drugom setu sam ja bio svež, a on već napola ispražnjen”.
„Brojke, titule, kontinuitet, sve je na Novakovoj strani“
Nalbandijan je ostao upamćen kao jedini teniser koji je u istom turniru pobedio Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Novaka Đokovića – na nastersu u Madridu 2007. godine. Upravo zbog toga, njegova ocena o najvećem u istoriji nosi posebnu težinu.
„Nema sumnje – Novak je najbolji. Brojke, titule, kontinuitet – sve je na njegovoj strani. Naravno, Federer i Nadal su simbolički mnogo značili ljudima, ali za mene je Đoković najveći. Njih trojica su se međusobno gurali napred i činili jedni druge boljima”, zaključio je Nalbandijan, vicešampion Vimbldona 2002. godine.
Sportklub.rs
