Medeni mesec Saše Obradovića i tima Crvene zvezde je gotov, a posle tri uzastopna evroligaška poraza, crveno-beli u petak u Beogradskoj areni igraju prvu utakmicu ove sezone pod oznakom “mora da se pobedi”.
Posle mini evroligaške pauze, Zvezda je izgubila od Barselone kod kuće (79:89), od Partizana kao gost (79:76) i od Hapoela u Jerusalimu (84:78). Uzroci slabije forme i poraza su brojni.
Za početak – povrede. Uz Dubai, Zvezda je od početka sezone tim koji je doživeo najviše povreda. Plivali su crveno-beli kroz to, vršili dodatnu selekciju, ali vidi se i da su neki od igrača – kako reče trener Obradović – u crvenom.
U poslednje dve utakmice nedostajali su i Ognjen Dobrić i Čima Moneke. Dobrić bi svakako bio dobrodošao u derbiju, pogotovo na razigranog Duejna Vašingtona, ali naročito se oseća odsustvo prvog skakača tima i jednog od retkih koji donosi poene iz reketa (uglavnom) konstantno.
Miler-Mekintajer ne sme da šutira toliko trojki
Kodi Miler-Mekintajer, od početka sezone najbolji i najkonstantniji igrač, doživeo je veliki pad u poslednje dve utakmice. S obzirom na to kakve je partije prošle sezone pružao sve do samog finiša, sa skepsom se gledalo na to da se Miler-Mekintajeru opet poveri važna uloga. Međutim, u moru Zvezdinih turbulencija on je bio konstanta i peti je po minutaži u Evroligi – igra prosečno 30 minuta po utakmici.
Jasno je da je Miler-Mekintajer najjači na otvorenom terenu i kada se igra brzo, njemu verovatno ponajviše nedostaje Moneke, a da mu je pozicioni napad slabija strana. Obradoviću se zameralo što ga je predugo držao protiv Partizana uprkos lošijoj igri, ali slično je bilo i s Monakom, pa je Miler-Mekintajer to vratio u završnici.
Kodi donosi visok intenzitet na velike minute na obe strane terena i predvodio je ovaj tim u mnogim segmentima. Neki su možda slepi za njegove vrline (u Jerusalimu je, recimo, iščupao dva skoka iz očiju rivala) i ne odaju mu dovoljno priznanja za igre ove sezone, ali sada je i vreme da se teret raspodeli. Najjednostavnije rečeno – Miler-Mekintajer ne sme toliko da šutira, pogotovo ne za tri poena.
Posle nekompletnog 16. kola, Kodi je 11. u Evroligi po broju šutnutih trojki (5,9 po meču, 30,5 posto uspešnosti), a više šuteva od njega uzimaju jedino specijalisti u šutu za tri (Edvards, Obst, Hifi, Hauard, Dorsi, Bertans, Bruks), kao i Luvavu, Loni Voker i Silven Fransisko. Ta statistika efektna je ilustracija problema crveno-belih u pozicionom napadu.
Protiv Partizana je izgubio ključne lopte, protiv Hapoela donosio loše odluke – trojka u tranziciji posle oklevanja i sa loše nameštenim nogama u trećoj četvrtini najilustrativniji je primer. Najupadljiviji je bio, naravno, ključni napad na utakmici u poslednjem minutu. Prodor u slabiju, levu stranu, pritom bez prethodno očišćene strane, sa igračem koji je fenomenalan na preuzimanju (Motli), i to posle onakve utakmice Džereda Batlera…
Batler je evidentno u usponu forme i trenutno je čovek kod kojeg lopta treba da bude u rukama kada je potrebno izmisliti poene (ili kod Nvore, mada je njegov dribling vidno nesigurniji). Sigurno će biti bolji i Devonte Grejem, koji je protiv Hapoela opet delovao nesigurno i nesnađeno. Jeste promašio i dva otvorena šuta, ali Zvezda generalno teško kreira otvorene šuteve u pozicionom napadu. U svakom slučaju, Miler-Mekintajera treba rasteretiti – i zbog njega i zbog tima. Stefan Miljenović od 10. kola nije dobio nijedan minut u Evroligi – kada se sve uzme u obzir, bilo je situacija gde se i njime moglo probati.
U prvom poluvremenu sa Hapoelom je Zvezda mnogo rizikovala u odbrani. Finte udvajanja i sama udvajanja dobro su poslužila u samom startu kao iznenađenje, ali sa tolikim brojem dobrih šutera i iskusnih igrača, Hapoel je to lako rešavao i dolazio do otvorenih šuteva (ukupno 21 asistencija za tim koji je daleko od vrha u toj kategoriji). Zvezda je od starta i preuzimala, pa je Micić kreirao poene za visoke igrače, prevashodno Oturua.
Bilo je jasno da to nije utakmica za Donatasa Motiejunasa, a ostaje nejasno zašto više od 16 minuta nije igrao Ebuka Izundu. Protiv Partizana je donekle razumljivo, bila mu je prva utakmica posle mesec dana pauze, ali u Jerusalimu… Bio je u dobrom ritmu, van problema sa faulovima i bilo je razumno u finišu igrati s njime na petici i Odželejem na četvorci – ni Davidovac ni Kalinić nisu imali baš dobru utakmicu, blago rečeno. Veoma važne poene, one Džonsa za 80:76, Hapoel je postigao nakon što je u direktnom sudaru Motli nadvisio Odželeja.
Bije se Odželej gde god ga trener stavi – petorke s Monekeom i njim u reketu svakako imaju svoje prednosti, ali ne može Šemi da bude dugoročno rešenje za peticu. Pogotovo kada Moneke, kao elitni skakač, nije u timu.
Prvi veliki test za Obradovića
Nikola Kalinić je u kontraritmu već neko vreme. I dalje radi defanzivno važne stvari, ali od Valensije naovamo svedoci smo velikog broja atipično loših odluka i nekih olako izgubljenih lopti. To Kaliniću nije svojstveno i crveno-belima je neophodno da on opet bude ona vrsta lidera kakav je bio u ranoj fazi sezone.
Moneke bi trebalo da bude spreman za Virtus (petak od 20.45) i, ako iole bude svoj, biće veliko pojačanje za Zvezdu. Pred Sašom Obradovićem je prvi veliki test otkad je opet seo na klupu voljenog kluba. Test, ali i prilika da se isprave greške.
Sezona jeste duga, a ovaj tim Zvezde ima kvalitet za plej-of. Sada da vidimo kako crveno-beli reaguju kao tim kada treba da se čupaju iz nevolje.
Sportklub.rs
