Kratki video snimci na platformama poput TikToka, Instagram Rilsa ili Jutjub šortsa postepeno postaju svakodnevni deo života dece. Navika koja je ranije bila povremena razonoda sada oblikuje način na koji mladi komuniciraju, opuštaju se i formiraju svoja mišljenja. Iako to može imati pozitivne strane, stručnjaci upozoravaju da se negativni efekti često zanemare – i da odrasli to ne smeju dopustiti.
Međutim, kod drugih ovaj sadržaj remeti san i oduzima vreme koje bi mogli provesti na produktivniji i zdraviji način. Problematično gledanje kratkog sadržaja nije samo pitanje gubljenja vremena, već je obrazac kompulzivnog skrolovanja koji utiče na raspoloženje, pažnju, školski uspeh i odnose.
Kratki video snimci, obično od 15 do 90 sekundi, namenjeni su da zadovolje potrebu mozga za novim stimulansima. Svako listanje na sledeći snimak nudi novu šalu ili trend, što trenutno aktivira sistem nagrađivanja. Zbog neprestanog reprodukovanja, prirodne pauze koje omogućavaju “resetovanje” pažnje nestaju, a s vremenom se slabi kontrola impulsa i sposobnost dugoročne koncentracije.
Uticaj na san i raspoloženje
Svetlo sa ekrana odlaže oslobađanje melatonina, hormona koji reguliše spavanje, što otežava opuštanje. Brze promene u sadržaju takođe stvaraju emocionalne uspone i padove koji sprečavaju mozak da se smiri, te nije ni čudo što je prekomerno gledanje kratkih video snimaka povezano sa narušenim snom i povećanom socijalnom anksioznošću.
Takođe, stalno gledanje tuđih “savršenih” života onlajn podstiče poređenje i može dovesti do nižeg samopoštovanja. To je problematično i za sve društvene mreže, ali kod kratkih video snimaka je posebno intenzivno.
Mlađa deca su podložnija negativnom sadržaju
Mlađa deca imaju krhkiji identitet, što ih čini veoma osetljivim na spoljašnje uticaje. Automatsko reprodukovanje i pojavljivanje kratkih snimaka povećava rizik od izlaganja nasilnim, seksualnim ili štetnim izazovima pre nego što deca imaju vremena da reaguju.
Za razliku od dužih video snimaka ili objava na društvenim mrežama, kratki klipovi retko pružaju kontekst, upozorenje ili šansu za emocionalnu pripremu.
Deca sa anksioznošću, poteškoćama sa pažnjom ili emocionalnom nestabilnošću češće razvijaju kompulzivno skrolovanje, a pojačana upotreba ovih platformi može pogoršati simptome. Takođe, oni koji se suočavaju sa maltretiranjem, stresom ili nestabilnom porodicom mogu se okrenuti skrolovanje noću kao način za potiskivanje negativnih osećanja.
Kratki video snimci ometaju i slobodno vreme koje je važno za razvoj mašte, kreativnosti, samorefleksije i sposobnost mirnog fokusiranja.
Nove smernice i podrška
Širom sveta se postepeno uvode mere kako bi se ovi loši efekti umanjili – mnoge škole uvode predavanja o digitalnoj pismenosti i bezbednost na mreži, a neke ograničavaju upotrebu telefona tokom školskog dana. Neke platforme postepeno rade na boljoj proveri starosti korisnika i bezbednija podešavanja (ograničenje ili izbegavanje sadržaja sa određenim rečima, slikama, temama…).
U kući, razgovor sa decom o njihovim navikama i postavljanje jednostavnih pravila – kao što je držanje telefona van spavaće sobe – pomažu da se detetu očuva san i smanji prekomerno skrolovanje. Podsticanje oflajn aktivnosti (sport, hobiji i druženje sa prijateljima) takođe čuva mentalno, ali i fizičko zdravlje najmlađih.
Kratki video snimci mogu biti kreativni, zabavni i inspirativni. Uz promišljenu podršku, bezbedan dizajn i razumne smernice, deca mogu uživati u ovom sadržaju bez ugrožavanja razvoja i dobrobiti, prenosi “Sajens alert”.
RTbalkan.
