Vlasti razmatraju mere racionalizacije vode i potencijalnu evakuaciju građana kao deo privremenih rešenja za krizu
Upotreba metode “sejanja oblaka” radi povećanja padavina izazvala je poplave, ali nije značajno rešila problem sa vodom
Rezervoari sa vodom koji snabdevaju Teheran – glavni grad Irana i jedan od najvećih na svetu sa oko 15 miliona duša uključujući okolna predgrađa – skoro su prazni, dok se istovremeno prestonica suočava sa najsušnijom i najtoplijom jeseni u poslednjih 60 godina. Govori se čak i o preseljenju Teherana. Kao da ova već nije dovoljno alarmantna, još jedna ekološka pošast preti da ugrozi živote građana, a to je zagađenje vazduha.
Glavni grad Irana se suočava sa mogućom potpunom nestašicom vodosnabdevanja. Ograničeno korišćenje vode je počelo u nekim oblastima, a protok iz slavina je smanjen ili čak potpuno zaustavljen, preneo je “Skaj njuz”.
Suočen sa savršenom olujom – kombinacijom ekstremne suše i decenija lošeg upravljanja – Masud Pežeskijan je upozorio građane Teherana da situacija može dodatno da se pogorša. On je pozvao ljude da štedljivo koriste vodu ili ce Teheran ili barem pojedini njegovi delovi, možda čak biti prinuđeni da se evakuišu.
– Nestalo nam je vode. Ako ne bude padala kiša, Teheran mora početi sa racionalizacijom. Čak iako se pridržavamo pravila, a i dalje ne bude pala kiša, onda uopšte nećemo imati vode. Građani će morati da budu evakuisani – rekao je Pežeskijan u dramatičnom obraćanju naciji početkom novembra.
I, racionalizacija je počela. Vlasti pokušavaju da sačuvaju zalihe, dok i to malo vode još ima, uvodeći restrikcije. “Ej-Bi-Si je razgovarao sa tri Iranke, čija imena nisu objavljena iz straha od odmazde, o krizi i nelagodnostima sa kojima se bore zbog nestašice vode.
– Uz sav ekonomski pritisak sa kojim se suočavamo, dolazimo kući iscrpljene s posla, pokušavamo da završimo kućne poslove – operemo sudove, kuvamo, čistimo, a čim odvrnemo slavinu, vidimo da nema vode. I to ne traje samo sat-dva, već je isključuju od 20 sati do 2 iza ponoći ili sat kasnije. Stalno moramo da brinemo o vodi – rekla je stanovnica Teherana.
Dodala je da detalji koje iznose iranske vlasti ne ulivaju mnogo poverenja.
– Zvaničnici ne preduzimaju nikakve mere kako bi rešili problem. Nemaju plan. Samo se pojave na televiziji i kažu: “Ako ne padne kiša do decembra, moraćemo potpuno da evakuišemo Teheran”. Kako je to uopšte moguće – pita se ona.
Evakuacija građana Teherana
Predsednik Irana je spomenuo i potencijalno preseljenje prestonice – evakuaciju svih stanovnika Teherana. Međutim, bivši gradonačelnik Gholamhosein Karbasči tvrdi da je to nema nikakvog smisla.
Istoričar sa Univerziteta Jejl Araš Azizi smatra da je malo verovatno preseljenje Teherana budući da se u ovom gradu nalazi većina poslova, ali i zato što bi evakuacija više od 10 miliona ljudi (ako ne računamo predgrađa) bila ogroman logistički izazov. I najvažnije, tvrdi on, to neće rešiti krizu sa vodom. A neće ni racionalizacija jer je to “privremena mera”.
Iako je malo verovatno da će evakuacija uslediti uskoro, kriza u vezi sa vodom u Teheranu nije jednaka za sve. Kada slavine presuše, imućniji Teheranci kupuju mineralnu vodu ili se oslanjaju na cisterne, što je mnogima izuzetno skupa opcija. Ostali se moraju osloniti na humanitarnu pomoć ili će umreti od žeđi, piše “Mother Jones”.
Faktori koji su doveli do krize sa vodom
Kako piše “Ej-Bi-Si”, iranska vlada navodi više različitih faktora koji su doveli do ove situacije:
Suša – Padavine u velikom delu zemlje su oko 85 odsto ispod proseka, a zemlju je zahvatila najgora suša u poslednjih 60 godina. Zanimljivo je i da je Iran šesti na listi zemalja najpodložnijih prirodnim katastrofama.
Loše upravljanje i korupcija – Decenije lošeg upravljanja prirodnim resursima, uključujući izgradnju previše brana – za šta je optužena tzv. “vodena mafija” koja to radi zarad lične koristi, i nepoštovanje zabrane bušenja ilegalnih bunara, u kombinaciji sa neefikasnom poljoprivredom i nepovoljnim vremenskim uslovima dovele su do krize.
Sankcije – Iran je izolovan i nametnute su mu brojne sankcije – zbog njegovog nuklearnog programa za koji Zapad tvrdi da je osmišljen za izgradnju bombe, ali Teheran insistira da je u civilne svrhe – što paralizuje ekonomiju i otežava Iran da pribavi najmodernije tehnologije za vodosnabdevanje.
Broj stanovnika se udvostručio – Prema Centru za strateške i međunarodne studije, broj stanovnika grada se skoro udvostručio sa 4,9 miliona 1979. na 9,7 miliona danas. Potrošnja vode je porasla još brže, učetvorostručivši se sa 346 miliona kubnih metara 1976. na 1,2 milijarde kubnih metara sada
Nivoi vode padaju za 101 milion kubnih metara godišnje oko Teherana, prema analizi u časopisu “Science Advances”.
Za Iran, kriza u snabdevanju vodom predstavlja okrutnu ironiju, s obzirom na to da je zemlja pre jednog milenijuma pionirski razvila sisteme za upravljanje vodom – poznate kao kanat ili karez.
– Teheran – najbogatiji grad Irana – suočava se sa tzv. “nultim danom”, koji se može dogoditi za nekoliko dana ili nedelja. Slavine bi mogle da presuše ako ne padne kiša – rekao je za “Ej-Bi-Si” profesor Kave Madani, direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje.
“Vodeni bankrot”
Profesor Madani, koji je svojevremeno bio zamenik šefa iranskog Ministarstva životne sredine, opisao je problem kao “vodeni bankrot”. On je površinsku vodu, koja uključuje reke, jezera i močvare, uporedio sa “tekućim računom”, a podzemne vode sa “štednim računom”.
– Ako pogledate situaciju u Iranu, videćete da nisu iscrpeli samo tekući račun, već i štedni, i godinama su trošili više nego što su mogli da priušte. Argument ovde je da je problem vodenog bankrota u celini osnovni problem koji traje već mnogo godina. Suša i klimatske promene deluju kao katalizatori, pojačavajući i pogoršavajući ovaj problem – objasnio je on.
Grad zavisi od pet velikih rezervoara za snabdevanje vodom. Jedan je potpuno presušio, dok je drugi ispod 8 odsto kapaciteta. Satelitski snimci su pokazali razmene iscrpljenih rezervi vode u branama širom Irana. Čak 19 glavnih brana – koje čine oko 10 procenata snabdevanja zemlje vodom, navodno su presušile.
– Videti prazne brane je strašno srceparajuće. Zaista je obeshrabrujuće. Vidi se i da se drveće suši – rekla je Iranka Nasim.
Prema rečima profesora Madanija, na nivou glavnog grada sve se svodi na preživljavanje.
– Morate preuzeti krivicu, priznati da ste bankrotirali, da ste pravili greške, ali da ste zajedno sa građanima u tome – kazao je on komentarišući vlasti Irana i naglasio da građani plaćaju cenu neaktivnosti vlasti tokom godina.
Stimulisanje padavina izazvalo poplave
Jak pljusak sredinom novembra doveo je do velikih poplava u nekim delovima ove bliskoistočne zemlje. Ali umesto da to bude blagoslov za zemlju razorenu sušom, to je prouzrokovalo značajnu štetu!
Pojavili su se izveštaji da iranske vlasti pokušavaju da prinudno izazovu padavine – tzv. “sejanje oblaka” – tako što u vazduh raspršuju hemikalije da bi podstakli kišu. Međutim, to je dovelo do obilnih kiša i velikih poplava u šest zapadnih provincija.
– Pored visokih troškova sejanja oblaka, količina padavina koju proizvodi nije ni blizu onome što je potrebno za rešavanje naše krize s vodom – rekla je za državnu televiziju Sahar Tadžbakp, šefica iranske meteorološke organizacije, prenosi “Radio slobodna Evropa”.
Sa njom je saglasan i Madani koji napominje da bi ova mera mogla da poveća padavine za 10 do 15 odsto – malo je verovatno da će to rešiti probleme sa vodom.
Alarmantan i nivo zagađenja vazduha
Osim nestašice vode, Teheran se bori i sa zagađenjem vazduha koje je nedavno dostiglo alarmantne nivoe i navelo vlasti da zatvore škole i univerzitete, kao i da zabrane putovanja kamionima.
Kako piše “Radio slobodna Evropa” pozivajući se na izveštaje iranskih medija, indeks kvaliteta vazduha u prestonici Irana i okolnim gradovima je 29. novembra bio između 170 i 200, što se smatra nezdravim za sve starosne grupe.
Mohamed Džafar Gajempanah, zamenik predsednika Irana, rekao je da će “zagađenje vazduha početi da ubija ako postane veće od ovoga”.
Teheranska uprava za kontrolu kvaliteta vazduha savetovala je stanovnike da “izbegavaju nepotrebna putovanja na otvorenom”. Ograničenja su takođe uvedena na putovanje automobilima, dok su vladine kancelarije, banke i druga preduzeća radila sa smanjenim brojem zaposlenih, a nekim zaposlenima je naređeno da rade od kuće.
blic.rs
