Novi japanski ministar odbrane Šindžiro Koizumi nedavno je javno pozvao na nabavku nuklearnih podmornica, što bi predstavljalo značajan strateški pomak za jedinu naciju koja je pretrpela atomska bombardovanja i u kojoj je javno mnjenje i dalje duboko protiv nuklearnog oružja.
Vladajuća japanska koalicija, koju čine Liberalno-demokratska stranka i Japanska inovativna stranka, obavezala se da promoviše posedovanje podmornica pokretanih izvorom energije sledeće generacije i opremljenih vertikalnim lansirnim sistemom za projektile dugog dometa.
Sada je pojašnjeno da je reč o nuklearnoj energiji i krstarećim projektilima. Nova japanska vojna doktrina, dosad izrazito odbrambena, sada će uključivati i protivnapadačke aktivnosti, odnosno dozvoljeni prelazak iz pasivne u aktivnu odbranu.
Ova promena događa se postepeno, a ključna prekretnica nastupila je u decembru 2022, kada je vlada premijera Fumija Kišide usvojila tri nove strategije koje su potpuno redefinisale bezbednosnu i vojnu politiku Japana. Između ostalog, vlada je omogućila da Japan može napasti protivničke baze ako postoji neposredna pretnja – na primer, raketni napad iz Severne Koreje.
Dozvoljeno je i udvostručavanje vojnog budžeta, koji je uvek bio jedan procenat BDP-a, do kraja 2027. godine. Odobrena je nabavka oružja dugog dometa, uključujući krstareće projektile, i ukinuta je zabrana izvoza smrtonosnog oružja.
Iako član 9. japanskog ustava još uvek formalno zabranjuje „vođenje rata“, interpretacija tog člana je promenjena. Vlada koristi izraz „kolektivno pravo na samoodbranu“, što znači da Japan može delovati i ako nije direktno napadnut, već su napadnuti njegovi saveznici, pre svega SAD.
Međutim, sve ove promene nisu se odmah videle u praksi; većina stanovništva i dalje želi da vojne snage ostanu isključivo odbrambene, ali nova vlada ne želi da čeka.
Zemlja na prekretnici
Ministar odbrane Koizumi kaže da su međunarodne okolnosti takve da stari principi jednostavno nisu dovoljni.
„Japan se nalazi na prelomnici. Moramo se udaljiti od ustaljenih praksi i stvoriti društvo koje odgovara novom dobu. Kada se pretnje pretvaraju u stvarnost, može li naša snaga samoodbrane u potpunosti zaštititi našu zemlju? Iskreno govoreći, trenutne sposobnosti nisu dovoljne.“
Japanski zvaničnici redom navode da Severna Koreja ostaje trajna opasnost, Kina vojno jača, tenzije oko Tajvana i u Istočnom kineskom moru su stalne, a Rusija je nakon invazije na Ukrajinu pojačala vojno prisustvo i na Dalekom istoku. Tu je važna i uloga američkog predsednika Donalda Trampa, koji direktno podstiče Japan na modernizaciju i širenje sposobnosti kako bi preuzeo veću ulogu u Indopacifiku.
Japanska vojska, punim imenom Japanske snage samoodbrane, već sada je jedna od najnaprednijih i tehnološki najrazvijenijih armija na svetu. Prema Global Firepower Indexu za 2025, Japan je rangiran na 8. mestu od 145 zemalja. Druga su najjača sila u Aziji, odmah iza Kine, s naglaskom na pomorsku i vazdušnu moć. Aktivno osoblje čini 247.150 vojnika, a u rezervi ih je 56.000. Služenje vojnog roka nije obavezno, ali se sada razmatra i ta opcija.
Sanae Takaichi, koja je postala premijerka u oktobru 2025, najavila je da će se ceo proces maksimalno ubrzati jer se boji moguće kineske blokade Tajvanskog moreuza, što bi, prema njenim rečima, bila „situacija koja ugrožava opstanak Japana“, a to bi, pak, omogućilo japansku intervenciju pod okriljem samoodbrane.
Ovo je izazvalo žestoku reakciju Kine. „Japan, pokušavajući da opravda svoje rastuće vojne ambicije, stvara neosnovane priče i grubo preteruje. Kina je izrazito nezadovoljna zbog toga“, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane Jiang Bin.
Kineski predstavnici podsećaju na istoriju japanske agresije prema Kini i navode da Japan mora ozbiljno uzeti u obzir te lekcije umesto da nastavlja putem koji Kina vidi kao povratak militarizmu.
Potencijalna nuklearna sila
Krisofor B. Džonston, šef azijskog odeljenja u Centru za međunarodne studije u Vašingtonu, kaže da se u senci ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku odvija najveća geostrateška promena nakon Drugog svetskog rata.
„Ovaj paket, ako se u potpunosti ostvari, potpuno će porušiti sve ono na čemu je počivala japanska politika od 1947. godine. I to u okruženju koje se takođe nepredvidivo menja“, rekao je.
Japanska vlada odbija sve kritike da se vraća imperijalističkoj politici, ali ne želi sebi da smanjuje moguće opcije. Već u januaru naredne godine počinje ažuriranje strategija, a prioritet je, uz vojnu komponentu, integrisati ekonomsku bezbednost (poluprovodnici, veštačka inteligencija, kibernetika) i ostvariti dublju saradnju s demokratijama u regionu.
Japan želi da bude nosilac kolektivne bezbednosti u slobodnom i otvorenom Indopacifiku. Uz geopolitičke izazove, problem u ostvarenju plana biće i to što Japan ima veliki državni dug i demografske probleme (starenje stanovništva).
Zanimljivo je da opada protivljenje stanovništva nuklearnom oružju – sada već 40 odsto Japanaca smatra da zemlja treba da poseduje nuklearno naoružanje.
