Karlos Alkaras i Janik Siner poslednje dve godine dominiraju svetskom scenom, pogotovo na najvećim turinrima, podelili su osam poslednjih gren slem titula. Ali mnogi smatraju da to nije samo zbog njihovog fenomenalnog kvaliteta, nego i zbog slabije konkurencije. Baš to su u jednoj emisiji istakli bivši italijanski asovi.
– Ako pogledate vrh tokom sedamdesetih, svako iz prvih deset je osvojio bar jedan gren slem – ističe za radio „Di-Džej“ Adrijano Panata, šampion Rolan Garosa 1976.- Konkurencija je bila mnogo izbalansiranija, svako je mogao da izgubi. Danas Alkaras i Siner uopšte ne gube.
I baš je tako. Ako se izuzme Novak Đoković, niko iz aktuelnog top tena nije osvojio neka od četiri najveća takmičenja. Iz generacije rođene devedesetih samo su dvojica uspeli da osvoje gren slem – Danil Medvedev, trenutno 13. na svetu, i već penzionisani Dominik Tim.
Svi ostali aktivni teniseri sa peharom najvažnijih takmičenja su ili veterani rođeni osamdesetih (Đoković, Vavrinka i Čilić) ili Alkaras i Siner, rođeni u ovom veku. Razlika između drugoplasiranog Sinera i trećeplasiranog Aleksandra Zvereva na svetskoj listi je više od šest hiljada poena.
– Karlos i Janik su veoma kvalitetni, ali danas gotovo svi igraju isto – ističe Panata još jedan razlog za dominaciju Španca i Italijana.- Bjern Borg i Giljermo Vilas su uvek pobeđivali rivale koji igraju slično njima. Ali kada bi igrali protiv mene ili Džona Mekinroa, gubili bi jer smo mi igrali drugačije. Danas toga nema, nema napadača.
Paolo Bertoluči se slaže i dodaje poređenje sa prethodnom generacijom:
– Velika trojka je imala jaku konkurenciju, jer su igrali i Huan Martin del Potro, Sten Vavrinka, Žo-Vilfrid Conga… Bilo je više kandidata za velike trofeje, sada su samo dvojica – ističe nekada 12. teniser sveta.
Jedan od razloga za sužavanje konkurencije sigurno je smanjenje razlika u podlogama koje je počelo krajem prošlog veka. Činjenica da publika nije volela kada se previše poena završava jakim servisima, mnogo je uticala na to. Uslovi za igru su usporeni i prilično izjednačeni.
Danas svi pobeđuju gotovo podjednako na svim vrstama podloga. Više nema ogromnih razlika kao nekada. Ranije su šampioni Rolan Garosa bili gotovo bez šansi da osvoje Vimbldon, i obratno, a sada to više uopšte nije tako teško. Svi igraju gotovo isto, nema više majstora servisa i voleja, niti dominantnih servera. To olakšava da isti igrači dominiraju.
