Ljekar savjetuje da ni slučajno ne ignorišite ekstremnu promjenu boje ili bol u rukama ili stopalima tokom hladnih dana.
Pred nama je jedna od najhladnijih zima, najavili su metereolozi, a trenutno se beleži i veliki pad temperature.
Kako vazduh postaje znatno hladniji, prirodno je da ekstremiteti poput ruku i stopala budu hladni.
Međutim, ako ovaj osećaj hladnoće stalno traje, to bi potencijalno moglo ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem.
Dr Sem Firuzi, kardiolog u klinici Harli Strit u HCA Healthcare UK, pružio je uvid u to zašto su naše ruke i stopala posebno osetljivi na hladno vreme.
On je detaljno objasnio ključne znake upozorenja koji bi mogli da ukažu na to da je vreme da potražite lekarski savet.
Šta se dešava sa našim rukama i stopalima tokom hladnog vremena?
“Cirkulaciju krvi u rukama i stopalima reguliše autonomni nervni sistem, odnosno ‘nesvesni’ nervni sistem koji svi imamo”, objašnjava dr Firuzi.
“Njegov zadatak je da otvori arterije kako bi podstakao veći protok krvi po toplijem vremenu. Nasuprot tome, po hladnijem vremenu, ovaj sistem sužava male krvne sudove na periferiji, kao što su naše ruke i stopala, kako bi ograničio protok krvi do ivica i održao toplotu i telesnu temperaturu”.
Koja medicinska stanja mogu dovesti do neobično hladnih ekstremiteta?
Stanja poput Rejnoovog sindroma uključuju preuveličan odgovor autonomnog nervnog sistema.
“Rejnoov sindrom je situacija u kojoj je to suženje kao odgovor na hladno okruženje veoma preuveličano”, kaže Firuzi. “Ne samo da je cirkulacija lošija, već u nekim slučajevima cirkulacija može potpuno da se zaustavi, što uzrokuje belu ili plavu promenu boje na vrhovima prstiju, što može da bude veoma bolno”.
Postoje i druga stanja povezana sa ovim.
“Stanja koja su tipično povezana sa Rejnoovom bolešću uključuju sklerodermu, reumatoidni artritis i sistemski eritematozni lupus, što je autoimuno stanje”, kaže Firuzi.
“Po zaista hladnom vremenu svi imamo iskustva utrnulosti vrhova prstiju, ali ako doživite ekstremnu promenu boje koja se dugo ‘oporavlja’, onda bih potražio lekarski savet“, savetuje dr Firuzi. “Za većinu nas, sve se vraća u normalu posle minut ili dva, ali kod pacijenata sa Rejnoovom bolešću to može trajati mnogo duže”.
Takođe, istakao je: “Ako dobijete trajnu promenu boje ili promenu izgleda vrhova prstiju ili noktiju, to nije normalno”.
Ukoliko se pojavi bol, to je takođe razlog da se javite lekaru.
“U početku se može osećati kao peckanje, povezano sa utrnulošću, a zatim može da preraste u jak, pulsirajući bol”, pojasnio je dr Firuzi.
Kardiolog je posavetovao pacijente da prate sve promene.
“Može da bude veoma korisno da fotografišete sve promene pametnim telefonom”, preporučio je. “Ako je u pitanju novi obrazac abnormalnosti, o tome treba odamh da razgovarate sa svojim lekarom”.
Kako poboljšali cirkulaciju tokom zimskih meseci?
“Držite ruke toplim u rukavicama ili džepovima”, posavetovao je dr Firuzi. “Postoje i gelovi koje možete zagrejati u mikrotalasnoj pećnici, a zatim namazati ruke ili stopala. Pored toga, možete nabaviti i posebne rukavice koje imaju grejače”.
U međuvremenu, pacijentima sa Rejnoovom bolešću se ponekad prepisuju lekovi, posebno ako su im simptomi jaki.
“Nekim pacijentima mogu biti potrebni lekovi koji zapravo mogu da otvore arterije na periferiji, kao što su blokatori kalcijuma”, istakao je dr Firuzi.
Hirurška intervencija je takođe opcija u ekstremnim slučajevima.
“Prilikom operacije simpatički nerv koji snabdeva periferiju se uklanja kako bi se sprečio Rejnoov sindrom”, pojasnio je dr Firuzi.
Rejnoov sindrom i Rejnoova bolest
Termin Rejnoov sindrom ili Rejnoova bolest se upotrebljava ako nema poznatog uzroka i tada je to bolest sama za sebe.
Osnovni simptomi su pojava bledila, cijanoze i crvenila prstiju, šaka i stopala pri izlaganju hladnoći. Njih prati jak bol i osećaj promrzlosti. Nije neuobičajeno da do promene boje kože dođe samo na jednom ili dva prsta. Kod težih slučajeva mogu da se pojave rane i da dođe do izumiranja tkiva vrhova prstiju.
To su stanja u kojima dolazi do grča malih krvnih sudova u prstima ruku i nogu pri izlaganju hladnoći i emocionalnom stresu. Simptomi su bleda, crvena i modra boja kože.
Bledilo se javlja kao posledica spazma krvnih sudova, modra boja nastaje zbog hipoksije, a crvenilo nakon ponovnog uspostavljanja normalne cirkulacije.
Rejnoov sindrom ili fenomen nekada godinama predhodi razvoju autoimunih sistemskih bolesti. Da bi se izvrsila diferencijacija bezazlene Rejnoove bolesti od Rejnoovog fenomena potrebno je uraditi kapilaroskopiju i imunoloske analize.
Lečenje Rejnoovog sindroma
U blažim slucajevima dovoljno je utopliti ruke i stopala i izbegavati duže izlaganje velikim hladnoćama. Ukoliko je potrebno preporučuju se lekovi koji sire krvne sudove (vazodilataorni lekovi). Problem može da bude što oni dovode do smanjenja krvnog pritiska i glavobolje.
Takođe, postoje masti na bazi nitroglicerina kojima mogu da se namažu ruke i stopala.
B92.
