Još je sveža slika ozarenosti Trampovog lica u Kuala Lumpuru dok predstavnici Tajlanda i Kambodže potpisuju, kako je američki predsednik očekivano rekao, „istorijski sporazum”. O miru. Tajlandski ministar spoljnih poslova Sihasak Phuangketkeow nakon konferencije za novinare rekao je Tessi Wong, novinarki BBC-a, da oni dokument nazivaju „zajedničkom deklaracijom”, a on ga smatra „putem ka miru”. Sve se događalo 26. oktobra. U utorak Tajland objavljuje suspenziju mirovnog sporazuma jer su četiri vojnika povređena u eksploziji mine u pograničnom području u provinciji Sisaket. U sredu Rojters javlja da je „najmanje jedna osoba ubijena u Kambodži u sukobu s Tajlandom”.
„Izbori [u Tajlandu] privremeno su zakazani za mart i premijer Anutin Čarnvirakul u sredu je rekao da će prioritet dati nacionalnim interesima i bezbednosti tajlandskog naroda nad trgovinskim pregovorima sa SAD-om”, prenosi Blumberg. Tramp je najavio da će se pregovarati o trgovini i carinama ako prihvate sporazum, zasad su im carine 19 odsto, što odgovara većini ASEAN država.
Jedan traje, drugi u primirju
Svet je usredsređen na dva rata, ukrajinski i onaj u pojasu Gaze; prvi ne pokazuje znakove prestanka, drugi je, na sreću, ušao u primirje i traže se dodatna rešenja kako bi mir zaživeo. Azija, s druge strane, izbegava takve sukobe; ove godine su kratko ratovale dve zemlje s početka teksta te Indija i Pakistan, ali latentne tenzije koje mogu u bilo kojem trenutku eskalirati sigurnosna su karakteristika regiona. U tu sliku ne ulazi Demokratska Narodna Republika Koreja, koja živi izdvojeni život preteći svima, posebno nakon što je dobila snažnu podršku Rusije, zbog čega je i Kina ublažila stav prema njenom ratobornom ponašanju.
„Bojim se da je ovaj sukob drugačiji. Raspaljuje se obod Rimlanda, a to je najopasnija tačka sveta.”
U ponedeljak je automobil-bomba eksplodirao u Nju Delhiju i odneo najmanje deset života; dan kasnije bombaš samoubica razneo se pred sudom u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, ubivši najmanje 12 ljudi. Indijska vlada napad je proglasila terorističkim. Uslijedio je nakon što su službe razbile navodnu islamističku ekstremističku ćeliju u Kašmiru i nekim severnim indijskim državama, prenosi Stratfor.
Iako nije rečeno, sasvim je razumljivo da Delhi krivce traži u Pakistanu koji je sugerisao da je Indija pružila podršku bombašu samoubici. Odgovornost je preuzeo Džamat-ul-Ahrar (JuA), tvrdolinijska frakcija pakistanskih talibana, Tehrik-i-Taliban Pakistan (TTP), dodajući da su cilj bili „sudije, advokati i ostalo osoblje koje sprovodi pakistanske neislamske zakone”.
Stekli su se svi preduslovi za novi sukob dve nuklearne sile. Ako do njega dođe, Avganistan bi mogao iskoristiti okolnosti te se uključiti, ne nužno na strani Indije, ali njihove veze jačaju izazivajući zabrinutost Islamabada, već nastojeći ostvariti interese u graničnom sukobu koji je počeo 9., a završio 19. oktobra: dve strane 8. novembra su izvestile o neuspehu mirovnih pregovora, ali prekid vatre ostaje na snazi.
Nikkei Asia smatra da bi Pakistan mogao napasti Avganistan jer je usledio novi napad za koji su optužili susednu zemlju, što bi se moglo smatrati najavom nastavka sukoba, što bi Indiju dovelo u situaciju da deluje samo na unutrašnjem planu, jer bi se napad na Pakistan mogao smatrati uključivanjem u sukob na strani talibana. Stratfor procenjuje da dva bombaška napada ne bi trebalo da izazovu novi sukob Indije i Pakistana, ali „ozbiljno nepoverenje i tenzije podržaće rizik ponovnih prekograničnih udara na ciljeve u velikim gradovima ako bilo koja zemlja utvrdi da je druga kriva za nedavne eksplozije”.
I eto onda Trampu nove mogućnosti da se predstavi kao mirotvorac. Iako je indijski premijer Narendra Modi rekao da američki predsednik nije imao uticaja na primirje s Pakistanom nakon sukoba ovog proleća. Tramp ga je zato kaznio carinama od 25 odsto koje je pojačao s dodatnih 25 odsto zbog kupovine ruske nafte – druga dva velika kupca, Kina i Turska, nisu kažnjeni. Dodati valja da je Indija u četvrtak otvorila novu vazduhoplovnu vojnu bazu u blizini kineske granice. Dve zemlje su se približile ekonomski zbog Trampovog pritiska, ali tenzije i nepoverenje na bezbednosnom planu ne popuštaju.
Ratoborna premijerka
Kineski predsednik Si Đinping hteo bi ostvariti cilj svih ciljeva – pripojiti Republiku Kinu na Tajvanu svojoj, Narodnoj Republici Kini, dok je na vlasti. Tramp je početkom meseca rekao da Si razume „posledice” eventualne invazije na Tajvan, odbivši da odgovori da li će SAD braniti ostrvo u slučaju napada. U tom se trenutku činilo da je Si uspeo da kreira pozitivne odnose s Republikom Korejom, s čijim se predsednikom Li Džae Mjungom sastao tokom APEC samita. I s Japanom – tokom samita, poslednjeg dana oktobra, susreo se s prvom premijerkom, Sanae Takači, uz objavu da žele izgraditi konstruktivne i stabilne veze dvaju zemalja.
Nedelju dana kasnije razbila se slika iz Koreje jer su u parlamentarnoj raspravi iz opozicije pitali premijerku o „situacijama koje ugrožavaju opstanak” Japana, definiciji koja omogućava korišćenje vojnih snaga i u neodbrambenim operacijama, dakle dalje od zemlje. Takači je odgovorila da, ako bi vanredna situacija na Tajvanu uključivala „ratne brodove i upotrebu sile, onda bi to moglo predstavljati situaciju koja ugrožava opstanak [Japana], kako god na to gledali”.
Dodala je: „Tzv. tajvanska nepredviđena situacija postala je toliko ozbiljna da moramo predvideti najgori mogući scenario.” Kineska reakcija bila je očekivana, burna, nije izostalo ni vređanje, ali Peking je sada svestan da bi bilo kakav oblik invazije ili blokade Republike Kine na Tajvanu izazvao japansku reakciju. Japan ima odbrambeni sporazum sa SAD-om.
U Aziji nikad nije dosadno.
