O letećim automobilima i taksijima već par godina bruji ceo svet. Međutim, postavlja se pitanje ne kada će se ova prevozna sredstva pojaviti (jer tehnički ona već postoje), već kada će početi da se proizvode masovno. Odgovor na ovo pitanje dao je ruski stručnjak.
Prvi leteći automobil predstavljen je publici još davne 1949. godine – izumeo ga je Amerikanac Molton Tejlor i nazvao “Aerokar” (u prevodu sa engleskog jezika “vazdušni automobil”). Ovaj leteći automobil dobio je čak i neophodne sertifikate, zahvaljujući kojima je njime moglo da se slobodno upravlja kako drumovima, tako i nebom. Dakle, izum uopšte nije nov. Istina, tada nije zaživeo, pa se o njemu dugi niz godina ništa nije ni spominjalo.
U trci za izradu letećih automobila su i Rusi: Oni su svoj prototip predstavili još 2024.
U poslednjih par godina tema letećih automobila ponovo je zaživela, a poznate tehnološke kompanije i manje poznati startapi počeli su da se utrkuju ko će prvi lansirati leteći automobil koji će proći sva ispitivanja i ući u serijsku proizvodnju. Među njima su i Rusi, čiji je konstruktorski biro “Filatov” predstavio prototip prvog domaćeg IF-9 letećeg automobila, koji je ušao u prve faze testiranja vozila, odnosno letelice još 2024. godine.
Dve najveće prednosti ovakih automobila, po mišljenju stručnjaka, svakako jeste njihova praktičnost: prvo – da bi se njima putnici prebacili od tačke A do tačke B nisu neophodni putevi, a drugo – mala je verovatnoća da ćete, dok ste za volanom ovakvog automobila, upasti u neku strašnu gužvu. Dakle, zgodno je rešenje, naročito za velike svetske metropole.
Leteći automobili možda deluju kao praktično rešenje, ali samo na prvi pogled
Međutim, osim pluseva, ima i dosta minuseva (ili izazova sa kojima se proizvođači susreću) – možda upravo zbog njih ideja o ovom vidu transporta još uvek nije u potpunosti zaživela. Jedan od najvećih jeste taj da projektovanje i sklapanje ovakvih automobila košta basnoslovno, a ujedno nije nimalo jednostavno, piše Komsomoljska pravda.
Drugi – taj što da bi se automobil podigao u vazduh vertikalno (poput helikoptera) njemu ipak treba određeni prostor za otvaranje propelerskih motora. U gradskim uslovima ovako nešto nije baš najjednostavnije omogućiti, jer su parking mesta obično uzana, pa postoji rizik da se okolna vozila oštete prilikom poletanja ili sletanja letećeg automobila.
Kakva budućnost čeka leteće automobile i hoćemo li uskoro imati priliku da ih kupimo
“Malo je verovatno da ćemo u bliskoj budućnosti leteće automobile voziti u svakodnevnom životu”, mišljenja je ruski stručnjak za automobile, Andrej Lomanov. “Ko će učiti vozače da poleću, sleću, lete? Ko će kontrolisati tehničku ispravnost vozila i šta ukoliko u sred leta dođe do kvara neke komponente? Ko će kontrolisati upravljanje ovakvim automobilima?” Pitanja ima mnogo, a odgovora malo.
Teoretski, svi ovi problemi jesu rešivi, ali u praksi će potraga za rešenjima trajati dosta dugo – nekoliko godina, ako ne i decenija. Tako da masovna proizvodnja ovakvih automobila definitivno nije nešto što je tu, iza ćoška. Isto važi i za leteće taksije, iako se o njima dosta priča kao o nečemu što samo što nije uvedeno. Pitanje je da li će uopšte oni zaživet i ako da – u kojim gradovima.
RTbalkan.
