ONO O ČEMU se u maju samo šaputalo, Fridrih Merc je sada jasno rekao – Nemačka namerava da izgradi Bundesver kao „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, obećavajući da će joj obezbediti „sva potrebna finansijska sredstva“. Pet meseci kasnije, nemačka vlada toj ambiciji želi da pridruži i konkretnu opremu, što otkrivaju novi interni dokumenti u koje je uvid imao Politico.
Značajan deo ostaje domaćoj industriji
Opsežna lista želja, raspoređena na 39 stranica, predviđa nabavke u vrednosti od čak 377 milijardi evra za kopnene snage, vazduhoplovstvo, mornaricu, svemirske i sajber sposobnosti.
Iako dokument predstavlja pregled planova koji će se detaljno razraditi u vojnom budžetu za 2026. godinu, mnoge nabavke su dugoročne i bez jasno definisanog vremenskog okvira. Sve zajedno, reč je o sveobuhvatnom planu za dugo odlaganu modernizaciju nemačke odbrane, sa snažnim osloncem na domaću industriju.
Politički gledano, objava plana poklapa se sa prelaskom na novi model finansiranja koji izdvaja odbranu iz ustavne odredbe o ograničenju zaduživanja, čime se omogućava održiva višegodišnja potrošnja, nezavisno od posebnog fonda od 100 milijardi evra koji je gotovo iscrpljen. Stavke sa liste realizovaće se postepeno, a svaku nabavku vredniju od 25 miliona evra mora da odobri parlamentarni odbor za budžet.
Apsolutni pobednik je Rheinmetall
Dokumenti otkrivaju da Bundesver planira pokretanje oko 320 novih projekata nabavke oružja i opreme. Od toga, za 178 projekata već je naveden potencijalni izvođač, dok su ostali „još uvek otvoreni“, što pokazuje da je veliki deo plana još u ranoj fazi. U prepoznatljivim tenderima dominiraju nemačke kompanije sa oko 160 projekata vrednih približno 182 milijarde evra.
Apsolutni pobednik je Rheinmetall. Grupa sa sedištem u Dizeldorfu i njene podružnice pominju se u 53 stavke, čija ukupna vrednost premašuje 88 milijardi evra.
Od toga bi oko 32 milijarde evra išlo direktno Rheinmetallu, dok je 56 milijardi evra vezano za zajedničke projekte poput borbenih vozila Puma i Boxer. Dokument predviđa isporuku ukupno 687 vozila Puma do 2035. godine. U oblasti protivvazdušne odbrane planirana je nabavka 561 sistema kratkog dometa Skyranger 30, uz milione komada municije.
Odmah iza Rheinmetalla – Diehl Defence
Odmah iza Rheinmetalla pozicionirao se Diehl Defence. Bavarski proizvođač projektila pojavljuje se u 21 stavci nabavke vrednoj 17,3 milijarde evra. Najveći deo odnosi se na sisteme IRIS-T, koji bi trebalo da čine okosnicu buduće nemačke protivvazdušne odbrane. Planirana je kupovina 14 sistema IRIS-T SLM, uz stotine pripadajućih projektila, ukupne vrednosti oko 4,2 milijarde evra.
Fokus na dronove i svemir
Na vojnom spisku želja sve veći značaj dobijaju i bespilotne letelice. Bundesver planira da proširi svoju flotu naoružanih dronova Heron TP, da nabavi desetak taktičkih dronova LUNA NG za oko 1,6 milijardi evra, kao i četiri pomorska drona uMAWS za mornaricu, procenjene vrednosti 675 miliona evra.
Međutim, neki od najskupljih projekata ne nalaze se ni na kopnu, ni na moru, ni u vazduhu — već u Zemljinoj orbiti. Spisak uključuje više od 14 milijardi evra za satelitske programe, uključujući nove komunikacione satelite i, najambicioznije, konstelaciju satelita u niskoj Zemljinoj orbiti vrednu 9,5 milijardi evra. Ovaj potez usklađen je sa planom ministra odbrane Borisa Pistorijusa za jačanje nemačke „svemirske bezbednosti“.
Zadržavanje novca u zemlji
Jedan od politički najosetljivijih planova je potencijalna nabavka dodatnih 15 borbenih aviona F-35 američke kompanije Lockheed Martin, vrednih oko 2,5 milijarde evra. Time bi Nemačka zadržala svoju ulogu u NATO programu nuklearne razmene, ali i zavisnost od američkog održavanja i tehnologije. To bi moglo ukazivati na dalju orijentaciju ka američkom oružju u trenutku političkih napetosti oko razvoja zajedničkog evropskog borbenog aviona šeste generacije.
Bundesver takođe planira kupovinu 400 krstarećih projektila Tomahawk Block Vb za 1,15 milijardi evra, kao i tri lansirna sistema Typhon, što bi Nemačkoj obezbedilo domet od 2000 kilometara. Pored toga, planirana je nabavka četiri pomorska patrolna aviona Boeing P-8A Poseidon. Sva tri projekta povezuju buduće strateške sposobnosti Berlina uz američku kontrolu izvoza i održavanja.
Iako je u planu jasno navedeno oko 25 projekata povezanih sa stranim dobavljačima, njihova ukupna vrednost od 14 milijardi evra čini manje od 5% predviđene potrošnje. Ipak, ti sistemi čine okosnicu nemačkih strateških sposobnosti — od aviona sa nuklearnim kapacitetima do sistema za duboke udare i pomorski nadzor. Nasuprot tome, gotovo polovina spiska i najveći deo finansijskog kolača čvrsto su usidreni u nemačkoj industriji.
