Slovenačka vlada je u četvrtak usvojila predlog zakona o isplati zimskog bonusa svim zaposlenima, kojim je definisana isplata obaveznog božićnog bonusa u decembru u iznosu od neoporezivih 639 evra. Očekuje se da će se slovenački premijer Robert Golob u petak sastati sa predstavnicima organizacija poslodavaca, uznemirenih tom najavom.
U predlogu zakona o isplati zimskog bonusa, slovenačka vlada predlaže uvođenje obaveznog božićnog bonusa u visini polovine minimalne plate, na koji se ne bi plaćao ni porez ni doprinosi. Ove godine božićni bonus bi se isplaćivao najkasnije do 18. decembra, dok bi poslodavci koji imaju problema sa likvidnošću mogli da isplate božićni bonus sa odlaganjem, po uzoru na regres, najkasnije do 31. marta sledeće godine.
Nadalje, samo ove godine, kompanije u teškoćama smele bi svojim zaposlenima da isplate božićnicu u visini osmine minimalne plate, odnosno 160 evra. Uslov za to bio bi da ne isplaćuju dividende i bonuse upravi.
U javnom sektoru, pak, svima će ove godine biti isplaćen zimski bonus od 639 evra, a Ministarstvo finansija mora pripremiti plan isplate.
Očekuje se da će se premijer Robert Golob u petak sastati sa predstavnicima organizacija poslodavaca koji su uznemireni najavom obaveznog božićnog bonusa. Poslodavci su pozdravili mogućnost isplate smanjenog iznosa ili njegovog odlaganja, ali su istovremeno izrazili želju za daljim približavanjem stavova.
„Drago nam je što dolaze sa takvim predlozima i pozdravljamo ih, ali oni još nisu na nivou koji očekujemo“, izjavio je u četvrtak Mitja Gorensček, glavni izvršni direktor Privredne komore Slovenije. On bi svoje okvirne predloge premijeru trebalo da predstavi na predstojećem sastanku, a za slovenačku televiziju je rekao da poslodavci prvenstveno žele da božićnica ostane dobrovoljna.
Sindikati, koji podržavaju obavezni božićni bonus, u međuvremenu su uvereni da isplata treba da bude ista za sve i da je dovoljan „popust“ poslodavcima upravo odlaganje isplate.
Trošak božićnice
Prema izračunima ministarstva, ukupan trošak isplata državnim službenicima iznosiće 118 miliona evra, ali ako se uzme u obzir širi dugoročni gubitak javnih prihoda (gubitak poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje u javnom i privatnom sektoru), to bi ukupno iznosilo 372 miliona evra. Očekuje se da će predlog zakona biti upućen u parlament do kraja oktobra, a nova sednica Ekonomsko-socijalnog saveta mogla bi se održati između 27. oktobra i 7. novembra. Vlada planira da u isti zakonski okvir uključi i zimski dodatak za penzionere od 150 evra ove godine, koji će se postepeno povećavati do 2030. godine.
Marko Jaklič, profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, za STA je izjavio da bi ukupni javno-finansijski troškovi božićnice, ali i zimskog dodatka za penzionere predviđenog penzionom reformom, zajedno mogli iznositi po njegovim procenama oko 800 miliona evra. Taj iznos, slikovito je rekao, odgovara trošku izgradnje dve nove glavne zgrade kliničkog centra godišnje.
Istovremeno je upozorio da bi sve to moglo povećati slovenački budžetski deficit za jedan procentni poen – na oko četiri odsto BDP-a. A to je, kako kaže, već kritično iz više razloga. Prvi je rizik od pokretanja postupka zbog prekomernog deficita na nivou EU, a drugi taj što se, prema njegovom mišljenju, u relativno kratkom roku očekuje velika globalna ekonomska kriza, verovatno čak i većih razmera od one iz 2008. godine.
„Teško ju je precizno predvideti, ali sigurno će snažno pogoditi i apsolutno nećemo biti spremni za nju sa takvim merama“, upozorio je Jaklič.
