Zahvaljujući ruskoj kosmičkoj misiji “Luna-16”, 24. septembra 1970. godine na Zemlju su isporučeni prvi uzorci sa površine Meseca. Ovo je naučnicima otvorilo mnoga vrata, a ostatku sveta pokazalo da su Sovjeti ubedljivi lideri u kosmonautici.
Sovjetski program osvajanja Meseca otpočeo je u vreme kosmičke trke između SSSR i SAD: u vreme dok su Amerikanci razvijali program “Apolon”, zahvaljujući kome bi se čovek iskrcao na Mesec, Sojveti su se bavili programom istraživanja Zemljinog satelita na nešto drugačiji način. U okviru sovjetskog programa bilo je nekoliko misija, a svaka je na svoj način ispisala istoriju.
Sovjetske misije ka Mesecu bile su po mnogo čemu prve u istoriji čovečanstva
Prva automatska stanica “Luna-1” lansirana je ka Mesecu 2. januara 1959. godine, ali zbog greške u mehanizmu ona nije uspela da do njega stigne. Bez obzira na to, uređaj je delimično ispunio zadatak i registrovao spoljašnji radiacioni pojas Zemlje, sproveo merenje sunčevog vetra i postao prvi veštački satelit Sunca u istoriji, piše ruska novinska agencija TASS.
Naredna misija, “Luna-2” takođe je donela Sovjetskom Savezu titulu lidera u kosmonautici: ovaj kosmički aparat je prvi u istoriji čovečanstva dostigao površinu Meseca i na njemu ostavio “poklončiće”. Lansiranje ove misije odigralo se 12. septembra 1959. godine – samo 8 meseci nakon što je prethodni pokušaj propao. Da li se isplatilo? Itekako jeste, jer je uspeh ove misije dao naučnicima vetar u leđa.
Sledeća misija, “Luna-3” takođe je bila legendarna: zahvaljujući njoj čovečanstvo je dobilo prve fotografije druge strane prirodnog Zemljinog satelita, dok je misija “Luna-9” slikala prvu telepanoramu Meseca u dobroj rezoluciji. Misija “Luna-13” jee takođe bila produktivna: ona je prva u istoriji sprovela instrumentalno istraživanje čvrstoće površine Meseca.
Kosmička misija “Luna-16” umnogome je doprinela istraživanju Meseca
“Luna-16”, kosmički aparat ruske proizvodnje, prvi u istoriji doporemio je sa Meseca uzorak tla. Ovaj rover sa površine Zemlje lansiran je 12. septembra 1970. godine, a već osam dana kasnije on je bezbedno sleteo na prirodni satelit naše planete. Par dana je vozio po tlu i kopao ga posebnim uređajima do dubine od 35 centimetara, da bi se već 24. septembra vratio na Zemlju.
Kosmički aparat se “kući” nije vratio praznih ruku – sa sobom je doneo 101 gram uzoraka Mesečevog tla u posebnom kontejneru. Zahvaljujući ovoj misiji sovjetski naučnici uspeli su da otkriju od čega je površina Meseca sačinjena i time otvorili novo poglavlje u istraživanju prirodnog Zemljinog satelita. I to ne samo za sebe, već i za sve druge učesnike u kosmonautičkoj trci.
RTbalkan.
