Zauvek će ostati upamćen kao čovek koji je na jugoslovensku scenu doneo nešto što niko pre njega nije imao – osmeh, šarm i smelost da pokaže da je muzika mnogo više od pevanja.
U istoriji naše muzike postoje imena koja se izgovaraju sa poštovanjem, kao simboli jednog vremena. Jedno od njih je svakako Đorđe Marjanović – pevač, šoumen, “čovek sa sakoom”, koji je na jugoslovensku scenu doneo nešto što do tada nije postojalo: pravi scenski spektakl.
Rođen 1931. godine u Kučevu, Marjanović je odrastao u vreme kada je muzička scena tek uzimala zamah. Svoju karijeru započeo je pedesetih godina, u vreme kada su estrada i radio bili glavni prozori u svet umetnosti. Već prvi nastupi na festivalima doneli su mu epitet inovatora.
Nije bio samo pevač – bio je interpretator koji je umeo da „priča“ pesmu
Dok su drugi stajali mirno za mikrofonom, Đorđe je trčao po sceni, skidao i bacao sako, razgovarao sa publikom. NJegov nastup nije bio koncert – bio je događaj.
Upravo to je ono što je privuklo generacije mladih, koje su u njemu videle svežinu i slobodu. Hitovi koji su obeležili epohu „Milord“, „Devojko mala“, „Beograde“, „Jedan dan života“ i danas žive.
NJegov glas bio je pun emocije, a izvođenje uvek autentično. Za mnoge ljubitelje muzike, Marjanović je bio i ostao prva prava pop zvezda Jugoslavije.
Popularnost van granica
Zanimljivo je da je Marjanović bio izuzetno popularan i u Sovjetskom Savezu, gde je nastupao kao jedan od najvećih gostiju. NJegovi koncerti u Moskvi i Leningradu bili su rasprodati, a publika ga je dočekivala kao pravog heroja.
U zemlji u kojoj je estrada bila strogo kontrolisana, on je bio dah slobode i šarma sa Balkana.
Simbolički, sako je postao njegov zaštitni znak. Sa njim je izlazio na scenu, pozdravljao publiku i pravio svojevrsni ritual koji je ostao u sećanju generacijama.
Zaveštanje legende Đorđe Marjanović preminuo je 2021. godine u 90. godini života, ali njegova muzika nije prestala da živi. Naprotiv, svaka nova generacija koja čuje “Nikad nije kasno” ili „Devojko mala“ shvati da muzika može da bude i igra, i radost, i priča o životu.
Zauvek će ostati upamćen kao čovek koji je na jugoslovensku scenu doneo nešto što niko pre njega nije imao – osmeh, šarm i smelost da pokaže da je muzika mnogo više od pevanja.
