Tražeći diplomatsku podršku nakon upada sumnjivih ruskih dronova na svoju teritoriju, Poljska je u četvrtak saopštila da je slučaj uputila Savetu bezbednosti UN-a, koji će u petak održati hitan sastanak.
Upad dvadesetak dronova iz pravca Ukrajine i Belorusije, koje Varšava i njeni saveznici smatraju namernim, a koje Moskva negira, izazvao je snažne emocije u Poljskoj, koja poziva na jačanje vojnih sposobnosti EU i NATO-a na svojoj teritoriji.
Cilj upućivanja ovog slučaja Savetu bezbednosti jeste da „skrene pažnju sveta na ovaj neviđeni napad ruskih dronova na zemlju koja nije samo članica UN-a, već i Evropske unije i NATO-a“, objasnio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski za radio RMF FM.
Ovo veće sastoji se od pet stalnih članica sa pravom veta, podeljenih u dve geopolitički suprotstavljene grupe. S jedne strane su Sjedinjene Američke Države, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, sve tri saveznice Poljske i Ukrajine, a s druge strane Rusija i Kina.
Upad dronova u noći s utorka na sredu dogodio se u već vrlo napetom kontekstu, uoči velikih zajedničkih rusko-belorusih vojnih vežbi, nazvanih Zapad-2025. Zbog vežbi, zakazanih od petka do sledećeg utorka, Poljska je zatvorila granicu s Belorusijom počevši od četvrtka i ograničila vazdušni saobraćaj na svojim istočnim granicama.
Rusija je u četvrtak zatražila od Varšave da „što pre preispita donetu odluku (zatvaranje beloruske granice)“, osuđujući „konfrontacione mere“ i „politiku eskalacije napetosti“.
Litvanija i Letonija takođe su najavile ograničenja vazdušnog saobraćaja na svojim granicama s Rusijom i Belorusijom.
„Nema dokaza“
Prema Varšavi, 19 dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, pri čemu niko nije povređen. Najmanje tri drona „ruske proizvodnje“, prema Sikorskom, oborila je poljska vojska i njeni saveznici u NATO-u.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš tvrdi da su dronovi poleteli iz ruskih regiona Brjanska, Kurska, Orela i Krasnodara, kao i sa Krima koji Rusija okupira.
Ruske vlasti negirale su bilo kakvu umešanost u incident, optužujući Varšavu da nije pružila materijalne dokaze.
„Moguće je da se radilo o grešci“ s ruske strane, izjavio je u četvrtak predsednik SAD Donald Tramp. „Ali šta god da se dogodilo, nisam zadovoljan ničim u ovoj situaciji“, dodao je obraćajući se novinarima.
Nekoliko poljskih saveznika obećalo je ili ponudilo slanje pojačanja za NATO-ov vazdušni nadzor.
Nemačka je najavila da će produžiti svoju misiju zaštite poljskog vazdušnog prostora za tri meseca i udvostručiti broj svojih borbenih aviona. Holandija je odlučila da ubrza isporuku dve raketne baterije „Patriot“ i rasporedi protivvazdušne i protivdronovske odbrambene sisteme, sa 300 vojnika.
Češka će rasporediti tri helikoptera Mi-17. Francuska je najavila raspoređivanje tri borbena aviona „Rafal“, dok će, prema Varšavi, Britanci angažovati „Eurofightere“. I Švedska će pojačati svoje napore.
„Potreban dijalog“
Poljski predsednik Karol Navrocki sazvao je i sastanak Saveta nacionalne bezbednosti za četvrtak popodne sa premijerom Donaldom Tuskom, ministrima za bezbednosna pitanja, parlamentarnim zvaničnicima i svim strankama zastupljenim u parlamentu.
Nakon sastanka, Tusk je rekao da želi „usko da sarađuje s Ukrajinom kako bi se izgradila što efikasnija barijera protiv dronova“. „Već smo se dogovorili da ćemo u narednim satima održati konkretne rasprave i razmeniti iskustva s ukrajinskom stranom“, rekao je.
Upad dronova izazvao je lavinu reakcija poljskih saveznika, od Berlina preko Pariza i Brisela do Vašingtona.
Severnoatlantsko veće, glavno telo NATO-a za donošenje političkih odluka, promenilo je format svog nedeljnog sastanka kako bi ga održalo u okviru člana 4. osnivačkog ugovora organizacije, čiju je aktivaciju zatražila Varšava.
Taj član propisuje da će se „strane međusobno konsultovati kad god je, po mišljenju bilo koje strane, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje strane“.
Kina je pozvala na „dijalog“ i „konsultacije“, rekavši da se nada da će „sve uključene strane na odgovarajući način rešiti svoje razlike“, prema Lin Đijanu, portparolu kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Švedska i Češka Republika objavile su u četvrtak uveče da su pozvale ruske ambasadore u svojim državama kako bi im izrazile protest.
