Norveška, najveći zapadnoevropski proizvođač nafte i gasa i dom najvećeg državnog fonda na svetu, našla se na izborima pred pitanjem: da li je njeno bogatstvo postalo teret? Bestseller knjiga „Zemlja koja je postala prebogata” otvorila je raspravu o tome koristi li Oslo pametno svoje naftne prihode ili ih rasipa na projekte koji probijaju rokove i budžete.
Primera ima mnogo. Od brodskog tunela vrednog 700 miliona dolara do obnove parlamenta i propalog informacionog sistema u zdravstvu. Kritičari tvrde da je problem sistemski: Norveška se, kako je rekao bivši šef fonda, pretvorila iz “naftne države u državu fonda”, s mentalitetom da se svaka rupa može zakrpiti milijardama iz državne kase.
Najglasnija u napadima bila je liderka populističke Stranke napretka Silvi Listhaug, koja je tokom kampanje isticala da zemlja samo “baca novac na probleme”. Podsećala je da Norvežani plaćaju jedne od najviših poreza u OECD-u, a opet ne dobijaju bolje usluge od susednih nordijskih država, prenosi Financial Times.
Analitičari priznaju da zabrinutost postoji. Rezultati norveških škola slabiji su nego u Estoniji, zdravstveni sistem ima niz teškoća, a administracija je troma i skupa.
Støre ostaje premijer: Levica tesno zadržala vlast u Norveškoj, populisti slavili istorijski uspeh
Državni investicioni fond, koji danas raspolaže s više od 2 biliona evra, dugo se smatrao simbolom norveškog uspeha. Zemlja je izbegla tzv. “holandsku bolest” i pretvorila naftne prihode u finansijsku sigurnost. No godišnje povlačenje sredstava iz fonda stalno raste i sada dostiže četvrtinu državnog budžeta. Uprkos bogatstvu, Norveška se suočava s padom produktivnosti, rekordnim troškovima bolovanja i invalidskih naknada te visokom stopom odustajanja od srednje škole.
“Opasnost je u samozadovoljstvu, u veri da će nas fond uvek spasiti. To jednostavno nije istina”, upozorava aktuelni ministar finansija Jens Stoltenberg. Na desnom spektru bivša premijerka Erna Solberg dodaje da Norveška ima iste probleme konkurentnosti kao i ostatak Evrope, ali ih prikriva prihodima iz fonda. “Osećaj hitnosti jednostavno je manji jer uvek možemo posegnuti za imovinom fonda”, rekla je.
U kampanji se istaklo i pitanje poreza na bogatstvo. Oko 500 milionera poslednjih godina preselilo se u Švajcarsku, što opozicija koristi kao argument da se porez smanji ili ukine. Fond se našao i u centru političkih rasprava zbog ulaganja u Izrael, a manji partneri mogli bi tražiti povlačenje tih investicija i smenu uprave.
Rezultati izbora
Na kraju, Norvežani su u ponedeljak izabrali kontinuitet. Manjinska vlada premijera Jonasa Gahra Størea osvojila je drugi mandat, dok je njegov Laburistički blok s četiri levo orijentisane stranke obezbedio 87 poslaničkih mesta, dva više od potrebne većine. Ipak, i populistička desnica ima razloga za zadovoljstvo. Stranka napretka ostvarila je najbolji rezultat u svojoj istoriji i time učvrstila položaj najjače opozicione snage.
Iako je Norveška uspela ono što druge resursno bogate zemlje nisu – da prihode pretvori u dugoročnu imovinu – pitanje je hoće li preveliko oslanjanje na fond dugoročno postati slabost.
