Smeđe oči, crna kosa, visok 190 cm, rođen 23. novembra 1962. godine.
Smeđe oči, crna kosa, visok 190 cm, rođen 23. novembra 1962. godine. Nicolás Maduro Moros tražen je zbog narkoterorizma, uvoza kokaina i učešća u zavjeri radi krijumčarenja narkotika i oružja. Nagrada: 50 miliona dolara (gotovo 43 miliona evra). Ovo su informacije koje su se pojavile na stranicama američkog State Departmenta.
Ova odluka predstavlja najveću javno poznatu ucenu na glavu koju su Sjedinjene Države ikada raspisale za jednog političkog vođu, nadmašujući nagrade od 25 miliona dolara koje su nekada bile ponuđene za osobe poput vođe Al-Kaide Osame bin Ladena, bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina i vođe Islamske države Abu Bakra al-Baghdadija.
Plakat sa Madurovim licem i nagradom za informacije koje vode do hapšenja i/ili osude, objavljen početkom avgusta, međutim, ne pominje ni reč o Madurovoj političkoj karijeri. Ne opisuje ga se kao diktatora niti kao arhitektu prevare na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Venecueli, dve uobičajene tvrdnje u repertoaru Vašingtona. Umesto toga, Maduro se traži jer je, prema tvrdnjama Bele kuće, vođa Kartela Sunca, narkoterorističke mreže koja navodno doseže sve do samog vrha čavičkog režima i povezuje ga sa najmoćnijim kriminalnim silama u Meksiku i Kolumbiji, piše Elías Camhaji u El Paísu
„Ako tražite mafijaša, tražite negde drugo“, odgovorio je venecuelanski lider na konferenciji za novinare prošlog ponedeljka, dodavši da je spreman da proglasi ratno stanje u slučaju agresije. Dan kasnije, administracija Donalda Trampa objavila je da je izvršila „smrtonosni napad“ na brod iz Venecuele koji je navodno prevozio ilegalne narkotike. U operaciji je poginulo jedanaestoro ljudi. Madurova vlada tvrdi da je snimak uništenja broda „vrlo verovatno stvoren veštačkom inteligencijom“. Bilo kako bilo, reč je o najozbiljnijem incidentu u nedavnoj eskalaciji napetosti između dve zemlje.
Potraga za tzv. Kartelom Sunca postala je ključni element sukoba dve zemlje. No, ne radi se o nekoj novoj pojavi. Naziv datira još iz 1993., kada su u javnost izašle informacije o povezanosti dvojice generala venecuelanske Nacionalne garde sa trgovinom drogom. „Sunce“ se odnosi na oznake koje vojni oficiri nose na svojim uniformama.
Tri decenije kasnije taj se pojam proširio i na navodne veze čavizma sa organizovanim kriminalom. Vašington ga je nedavno počeo koristiti gotovo kao sinonim za Tren de Aragua, iako se radi o zasebnoj organizaciji. „Kartel Sunca je venecuelanska organizacija za krijumčarenje droge koju čine najviši vojni i državni zvaničnici“, stoji u jednom od pravnih predmeta koje je otvorila Bela kuća.
Prema tvrdnjama američkih vlasti, u početku ga je vodio Čavez, a nakon njegove smrti 2013. godine Maduro je preuzeo predsedništvo i vodio masovne operacije krijumčarenja kokaina. Neposredno ispod njega, tvrdi SAD, nalaze se drugi istaknuti venecuelanski zvaničnici: Diosdado Cabello, drugi čovek režima; Vladimir Padrino, ministar odbrane; bivši potpredsednik Tareck El Aissami i Maikel Moreno, predsednik Vrhovnog suda.
„To je atipičan kartel: kriminalna struktura unutar venecuelanske države, neformalna korupcijska mreža koja ne odgovara jednom vođi“, kaže za El País Mercedes de Freitas, izvršna direktorka venecuelanskog ogranka nevladine organizacije Transparency International. Ova difuzna priroda, suprotna rigidnoj hijerarhiji pripisanoj poznatijim kartelima, predmet je rasprava među stručnjacima i političarima.
Phil Gunson, viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi za Venecuelu, sumnja da je reč o pravom kartelu. „Nikada nije bilo jasnih dokaza da takva organizacija postoji“, kaže. Nije jedini skeptik. „Kartel Sunca ne postoji; to je izmišljeni izgovor krajnje desnice za rušenje vlada koje im se ne pokoravaju“, izjavio je prošle nedelje kolumbijski predsednik Gustavo Petro. „Ono što postoji, međutim, obiluje dokazima o vezama nekoliko zapovednika oružanih snaga sa trgovinom drogom; to su dve različite stvari“, pojašnjava Gunson.
Velik deo kriminalnog univerzuma koji postoji u Venecueli posledica je specifičnosti te zemlje, poput američke blokade, kriza izazvanih lošim upravljanjem i naglog porasta koruptivnih sporazuma za kupovinu lojalnosti, ističu stručnjaci. Postoje sindikati trgovine ljudima koji zarađuju na masovnom egzodusu Venecuelanaca ili na krijumčarenju benzina, nafte, plemenitih metala i drugih minerala. Ovi savezi sa narkobandama i milicijama opsežno su dokumentovani, posebno u pograničnom području sa Kolumbijom.
„Djelovanje kriminalnih grupa u Venecueli nije odvojeno od države“, tvrdi Freitas. Distribucija tih tajnih prihoda, tvrdi, ključna je za politički opstanak režima. „Maduro je deo čvorova koji upravljaju tim mrežama, on zarađuje mnogo novca i nadoknađuje svoj nedostatak legitimiteta održavanjem te strukture“, ističe Freitas.
Gunson naglašava da se uloga vlade, koja se često smatra regulatorom kriminalne dinamike, promenila. „Otkako je Čavez došao na vlast [1999.], korupcija se koristi kao mehanizam kontrole: znate da je ovaj general ili ministar uključen u trgovinu drogom ili u pljačku javnih resursa, i imate kontrolu nad njim.“
SAD je otišao i korak dalje. Godine 2020., na kraju Trampovog prvog mandata, Bela kuća podigla je optužnicu protiv Madura i još 14 čavičkih lidera za narkoterorizam, korupciju i trgovinu drogom. Dokaze je prikupljala 20 godina. A izradila je i detaljan dijagram. Vašington optužuje venecuelansko rukovodstvo za krijumčarenje oružja kolumbijskoj gerilskoj grupi FARC i njenim disidentima, organizovanje masovnih pošiljki droge sa meksičkim kartelom Sinaloa, uzimanje miliona dolara mita od kriminalaca, prodaju ranije zaplenjenih zaliha saveznicima, te za naređivanje otmica i ubistava suparničkih lidera i doušnika.
„Tokom sastanka u sedištu Uprave vojne obaveštajne službe (DIM), nakon što je svedok bio mučen i premlaćivan više od 20 dana, optuženi mu je prišao i rekao: ‘Ovde ćeš umreti, gotov si, sad idi pa reci gringosima da te izvuku odavde‘“, stoji u spisu protiv Huga „El Pollo“ Carvajala, bivšeg šefa DIM-a uhapšenog u Madridu 2021. i izručenog SAD-u 2023. Dokumenti opisuju korišćenje predsedničkog hangara u aerodromu Maiquetía (najvažnijem u zemlji, u Karakasu) za pripremu pošiljki kokaina, dostavljanje dokumenata i službenih uniformi liderima, ili pregovore o cenama oružja i droge pod zapovedništvom generala Carvajala, za koga je SAD nudio 10 miliona dolara.
Suđenje El Pollu, najistaknutijem članu Kartela Sunca u američkom pritvoru, trebalo se održati ove godine. No, tri nedelje nakon što su tužioci otkrili da je desetak svedoka i saradnika, bivših zvaničnika, bivšeg vojnog osoblja, gerilaca i narkodilera spremno da svedoči u zamenu za smanjene kazne, Carvajal je priznao krivicu kako bi izbegao suđenje. Godine 2024. Clíver Alcalá, još jedan general optužen za pripadnost kartelu, osuđen je na gotovo 22 godine zatvora nakon što je potpisao izjavu o priznanju krivice i priznao da je isporučivao bazuke i granate disidentskim grupama FARC-a.
Popis visokih zvaničnika i članova čavičkog užeg kruga koji su proteklog desetljeća prolazili hodnicima američkog pravosuđa, bilo kao zatvorenici ili svedoci, beskonačan je. I uticao je na izgradnju predmeta otvorenih protiv Madurove vlade. Godine 2014., na primer, Leamsy Salazar, Čavezov bivši šef obezbeđenja, pobegao je u SAD pod zaštitu DEA-e i izjavio da je Cabello jedan od lidera Sunca, mnogo pre nego što je Tramp uopšte ušao u politiku.
Reč je o pravnoj strategiji sličnoj onoj koju SAD koriste protiv meksičkih kartela: traženje saradnje nižerangiranih šefova kako bi uhvatili „krupnije ribe“. „To ne znači da ono što ti svedoci govore nije istina, ali često su to ljudi koji traže naklonost vlasti kako bi im se smanjile kazne“, ističe Gunson. To je takođe način da se pojača pritisak na venecuelanski režim i podstakne denunciranje.
Trampov povratak u Belu kuću označio je obnovljeni pritisak za oštrije mere protiv Madura. Gunson, međutim, smatra da su pomorska raspoređivanja na Karibima i kampanja protiv Kartela Sunca poslužili za jačanje Madura unutar zemlje i tvrdnju da se suočava sa „neviđenom pretnjom“ kako bi nadomestio svoj manjak popularnosti.
No, pregovarački pristup bivšeg demokratskog predsednika Džoa Bajdena nije uspeo da reši krizu: čavizam je učvrstio svoju vlast i zadržava kontrolu nad zemljom. Takođe kontroliše i paralelna gospodarstva. Transparency International procenjuje da je, pod zaštitom vlade, trgovina drogom 2024. godine ostvarila dobit od 8,2 milijarde dolara i da gotovo četvrtina svetskog kokaina prolazi kroz Venecuelu. Madurov režim, s druge strane, tvrdi da se „droga u zemlji niti ne proizvodi niti ne krijumčari“.
U pozadini je takozvani rat protiv droge, no sukob je poprimio političke tonove. Opozicija predvođena Maríjom Corinom Machado pokušala je iskoristiti napetosti, na šta je čavizam već zapretio odmazdom. „Ako oni pritisnu nas, mi ćemo njih“, rekao je Cabello u sredu.
Sukob je takođe pokrenuo lančanu reakciju širom kontinenta. Poslednjeg meseca najmanje četiri zemlje sa konzervativnim vladama proglasile su Kartel Sunca terorističkom organizacijom, u znak podrške Trampovoj administraciji: Ekvador, Paragvaj, Dominikanska Republika i Argentina Havijera Mileija, jednog od njenih glavnih partnera u Latinskoj Americi. U Španiji je ultrakonzervativna stranka Vox podnela predloge u Kongresu i Senatu da se pomenuti kartel uvrsti na spisak terorističkih grupa EU.
„Mnogo puta smo videli kako desničarski političari prizivaju bauk Venecuele kako bi pridobili podršku“, kaže Gunson. „Ali Petro je takođe upao u Trampovu zamku svrstavanjem uz Madura: ne mislim da je to naročito pametan način za skupljanje političkih poena.“ Nedavne napetosti, dodaje, takođe ukazuju na neuspeh multilateralnih tela i nedostatak jedinstva u predlaganju rešenja za krizna žarišta u regionu.
Nezavisno od političke igre, rizik od eskalacije nije u potpunosti isključen. „U Venecueli je ovakva usijana retorika svakodnevna pojava, ali moramo priznati da je situacija izuzetno napeta“, zaključuje Gunson za El País.
