Sredinom 60-ih godina prošlog veka ruski kosmonaut Aleksej Leonov postao je prvi čovek u istoriji koji je kročio u otvoreni svemir. Na sebi je on tada imao “Berkut” – prvi skafander ovog tipa, koji mu je omogućio da napusti kosmički brod. Kako je evolucija skafandera izgledala od tada do danas?
Kosmonaut Aleksej Leonov ispisao je istoriju 1965. godine, noseći tada najbolji ruski skafander, “Berkut”. Sa njime je u otvorenom kosmosu proveo čitavih 12 minuta, na udaljenosti od oko 5 metara od matične letelice. Saglasno zadatku, Leonov je upravljao položajem svog tela u vadušnom prostranstvu u uslovima bestežinskog stanja i vodio reportažu direktno sa orbite.
“Ispod mene je oblačno i vidim more”, bile su reči Leonova iz otvorenog svemira. Od tada do danas prošlo je ravno 60 godina, a njegov skafander “Berkut” sada je jedan od muzejskih eksponata. Za koji dan ruski kosmonauti treba da dobiju prvi primerak skafandera “Orlan-MKS” № 7, impresivnih karakteristika. A šta je bilo između? Otkrivamo.
Od “Jastreba” do “Krečeta” i “Orlana”
Nakon što se Leonov vratio iz kosmičke misije, ruski inženjeri dobili su zadatak da unaprede njegov skafander i prilagode naredni model potencijalnom letu na Mesec. Tako se pojavio “Jastreb”, unapređeni skafander boljih performansi: njegov zlatni vizir trebalo je da štiti kosmonaute od jakon Sunčevog svetla, a sistemi za filtraciju vazduha postali su bezbedniji, navodi Roskosmos.
Dalja evolucija ruskih skafandera bila je uslovljena boravkom kosmonauta na površini Zemljinog satelita: “Jastreb” je dodatno unapređen, zahvaljujući čemu su kosmonauti dobili veću autonomiju, odnosno mogućnost dužeg boravka izvan kosmičkog broda. Kako bi se označila nova era u kosmonautici i inženjeringu, novi modeli skafandera nazvani su “Krečet” i “Orlan”, a ne, recimo, “Jastreb-2”.
“Orlan” se pokazao kao najbolje rešenje
I dok su prvi modeli skafandera, “Berkut” i “Jasteb” bili meki, nalik kostimima koje koriste piloti istrebitelja ili hipersoničnih letelica, novi modeli, “Krečet” i “Orlan” izrađeni su od čvrstog materijala koji je u velikoj meri pratio liniju tela kosmonauta i imao za nijansu mekše (ali i dalje čvršće od prethodnih modela) rukave i nogavice, kako bi kosmonauti mogli da se kreću u prostoru i svemiru.
Nakon nekoliko ispitivanja, odlučeno je da se prednost u svemiru ipak da “Orlanu” i da se ovi skafanderi koriste za rad na Zemljinoj orbiti. “Krečet” bi se koristio samo za iskrcavanje na Mesec. Skafanderi “Orlan” pokazali su se kao jao udobni i praktični za rad, nakon čega su usledile dalje modifikacije. U ovom trenutku ruski kosmonauti na misijama nose 6. model, a 11. septembra dobiće i 7.
“Orlan-MKS” № 7 – najbolji ruski skafander
Najnoviji model skafandera “Orlan-MKS” № 7 poseduje zaista impresivne karakteristike, zahvaljujući kojima ruski kosmonauti mogu bezbedno da borave i rade u otvorenom svemiru, u uslovima u kojima ni jedno ljudsko biće ne bi moglo da preživi. Zato ga mnogi upoređuju sa minijaturnim kosmičkim brodom. U skafanderu teškom 112 kilograma nalazi se sve neophodno za bezbedan i efikasan rad:
- uređaj koji prečišćiva vazduh od ugljen-dioksida
- uređaj koji održava nivo kiseonika u vazduhu
- sistem vodenog hlađenja i grejanja
- sistem za kontinuiranu komunikaciju sa MKS i Zemljom
Novi skafander je potpuno autonoman, a kosmonaut u njemu može efikasno raditi izvan Međunarodne kosmičke stanice do 8 sati. Sistem za hermetizaciju napravljen je od visokotehnološkog materijala koji je kvalitetniji i ima bolju zaptivnu moć. Automatski sistem vodenog hlađenja održava komfornu temperaturu unutar skafandera i omogućava kosmonautu da nesmetano radi u svemiru.
