Gost narednog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Daviodv Kesar“ biće Marko Milošević, pesnik. Uspeo je u nečemu što je u eri digitalnih tehnologija možda nekome delovalo nemoguće, a to je da je privoleo mlade ljude da počnu što više da čitaju poeziju. Iako vlada mišljenje da se poezija ne prodaje dobro i da je više onih koji je pišu nego što je čitaju, njegove se pesme i te kako čitaju, a prihod od prodaje knjiga ide humanitarnim svrhe. Objavio je zbirke pesama „Kroz život dušom“, „Pobeda sebe“, „Zahvalan“, „Kaput“, „Prava ljubav“, a ima želju da napravi „kuću poezije“ u kojoj bi mladi pesnici uvek bili dobrodošli.
On kaže da oseća potrebu da svojim stihovima proživi opet svoju prošlost, preživi sadašnjost, dočeka budućnost, ostane kada svi trenutno živi odu, da oseća potrebu da živi i tuđe živote, drame, sudbine, da prijateljima da, neprijateljima poda…
Marko Milošević: Život je prekratak da bismo nekoga mrzeli
(фото Небојша Марјановић)
Gost narednog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Daviodv Kesar“ biće Marko Milošević, pesnik. Uspeo je u nečemu što je u eri digitalnih tehnologija možda nekome delovalo nemoguće, a to je da je privoleo mlade ljude da počnu što više da čitaju poeziju. Iako vlada mišljenje da se poezija ne prodaje dobro i da je više onih koji je pišu nego što je čitaju, njegove se pesme i te kako čitaju, a prihod od prodaje knjiga ide humanitarnim svrhe. Objavio je zbirke pesama „Kroz život dušom“, „Pobeda sebe“, „Zahvalan“, „Kaput“, „Prava ljubav“, a ima želju da napravi „kuću poezije“ u kojoj bi mladi pesnici uvek bili dobrodošli.
On kaže da oseća potrebu da svojim stihovima proživi opet svoju prošlost, preživi sadašnjost, dočeka budućnost, ostane kada svi trenutno živi odu, da oseća potrebu da živi i tuđe živote, drame, sudbine, da prijateljima da, neprijateljima poda…
– Prepoznali su ljudi da se u ova luda vremena nešto pojavilo malo drugačije. Meni je bilo simpatično da u početku niko nije hteo da ulista moje zbirke u knjižare, jer se poezija ne prodaje. Međutim, ja sam dokazao da može drugačije. Čak sam im rekao da ću sve da otkupim po maloprodajnim cenama, ako se ne bude prodavalo. Obećao sam da ću sve davati humanitarno dok ne budem živeo od prodaje knjiga. Ne postoji škola za pesnike. To je dar od Boga. Pravi pesnici se prepoznaju, prepoznaju sami sebe. Jedino je sada bitno da li imaju snage da ogole svoju dušu, da ogole sebe, da tako izađu pred ljude. Ja sam odlučio da mogu, i to ne baš u ranim godinama, iako sam pisao od svog petog razreda osnovne škole. Nekako se put otvorio sa pandemijom korone 2020. godine – rekao je Milošević.
Za njega je najveća snaga čoveka da ostane sam sa sobom i da onda porazgovara malo i prozbori o svom životu, da pogleda unazad, da isplanira unapred.
– Tako je bilo u koroni, kada sam napisao preko 200 pesama. Imao sam neverovatnu inspiraciju, ali ja to pripisujem „nekome odozgo“, ko je odlučio da lepotu vrati u ova luda vremena i u meni prepoznao neku snagu da ću ja to uraditi po cenu života. I dok budem disao, ja ću raditi ovo što radim. Budim se s poezijom, idem na spavanje s poezijom. Jednostavno nemam prava da odustanem sad, koliko god to naporno bilo.
Često se zapitam kako sam ja nešto napisao. U mojim pesmama se nalaze reči koje nikad nisam izgovorio u privatnom životu, što je samo dokaz da to nije moje. Za razliku od kolega pesnika ja nikad nijednu reč nisam promenio, svoje pesme ne brusim, jednostavno nemam pravo da menjam nešto što nije moje. I nemam pravo da menjam trenutak. Ne bi to bilo to. To je moja odluka – objasnio je Milošević.
Ljudima savetuje da treba da se raduju svakom trenutku.
– Tužan sam jer su ljudi počeli da mrze jedni druge, neka su vremena teška i zato na svojim nastupima svaki put govorim da je život prekratak da bismo nekoga mrzeli i da ne postoje naši i njihovi, postojimo samo mi i naši i treba da zagrlimo jedne druge, da praštamo, da se volimo – smatra gost našeg podkasta.
Za njega je tuga sastavni deo sreće.
– Uvek na nastupima pričam da sam bio mali tužan plavi dečak u Svetozarevu. I prvu pesmu sam napisao u petom razredu. Bio je rat u Bosni i u Hrvatskoj, moji roditelji su se razvodili. Svi govore o bezbrižnom detinjstvu. Šta te čeka u životu ako je ovo bezbrižno detinjstvo? Kad imaš nisku polaznu osnovu za sreću, radost je pravilnije tu. Onda te sitnice raduju, raduje te trenutak, raduju te ljudi… Sto puta sam u životu pogledao u nebo i plakao od sreće od osećaja tog trenutka u kojem sam bio, zbog sitnica i zbog ozbiljnih stvari. Da bismo znali šta je prava radost i prava sreća, moramo da osetimo tugu. Tek ćemo onda ceniti to što imamo. Danas mnogo štitimo svoju decu. To je veliki problem. Napravićemo ih emotivno ravnodušne. Jer će misliti da im je sve nadohvat ruke, da je to normalno… Treba da napravimo život da nam bude lep. Ništa se ne podrazumeva. Tuga mora da bude sastavni deo sreće. Ima jedna moja pesma o nuli, da nula nije ni minus ni plus, i da sve bolje biti osim nule, zato što je nula – jedna ravna linija. A bolje je biti najgora baraba, samo da nisi ništa – naglasio je Milošević.
Stav našeg sagovornika je da skrnavimo svoj život.
– Ne znam kako žive ljudi koji idu nesrećni na spavanje i bude se nesrećni, a žive sa nekim i zovu to ljubav. Ja sam imao tu situaciju i to sam promenio iako je cena bila velika. Ali kada prvi put osetim da više to nije to, ja ću izaći iz te veze, pa makar se sto puta ženio. Nije lako preseći zato što se svi bojimo, svi kalkulišu… Znam da neki ljudi žive kompromisleno zbog finansijske situacije, zbog egzistencije, a kažu i zbog dece što je najgore po meni – ističe Milošević.
Sreća je za njega trenutak, sreća je spolja, a radost je ono što je unutra i zato je bitnije da budemo radosniji nego srećniji.
– Jer kad imamo radost u sebi, onda ćemo i kroz tuge lakše šroći. Tuga zna da spere površnu sreću i da nas onda napravi prilično ranjivima. Najbitnije je da iznutra budemo radosni, a sve ovo drugo je borba svaki dan. Borba, neprestana borba – smatra gost našeg podkasta.
