Na samom severu, iza polarnog kruga, krije se Zemlja Franje Josifa – ruski arhipelag na kome su uslovi za život jako izazovni: letnje temperature retko kada dostižu 0. podeljak Celzijusove skale, društvo vam prave polarni medvedi i morski jednorozi, a cena karte da bi se do njega stiglo dostiže i nekoliko miliona dinara. Ipak, doživljaj vredi svaki dinar – ovako makar kažu oni koji su se osmelili da posete ovaj udaljeni kutak Rusije.
Na današnji dan pre tačno 152 godine otkrivena je Zemlja Franje Josifa – najseverniji arhipelag Rusije, koji se nalazi iza polarnog kruga. Za otkriće ovog nestvarnog arhipelaga zaslužni su članovi austrougarske ekspedicije – oni su prvi, i to sasvim slučajno, doplovili do Zemlje Franje Josfia, ali je mnogo pre njih, još u 18. veku, o postojanju ledenog arhipelara nadomak Severnog pola govorio ruski naučnik Mihail Lomonosov.
Letnje temperature kao zimske u Moskvi
Klimatski uslovi na najsevernijem ruskom arhipelagu ne mogu se nazvati prijatnim: u maju mesecu, kada su skoro svuda uglavnom već toplo, na Zemlji Franje Josifa vlada mraz – temperature i do -17 stepeni celzijusa. U narednih par meseci, do sredine leta, temperatura vazduha ugreje se do, recimo, 5. podeljka Celzijusove skale, što je opet jako hladno za leto. Pritom, takva temperatura vlada tek mesec do dva, a nakon toga se opet spušta i prelazi u minus.
Životinjski svet je skroman, ali ima neverovatnih vrsta
Na teritoriji Zemlje Franje Josifa obitava svega 11 vrsta sisara, od kojih najviše ima polarnih medveda – u surovim klimatskim uslovima druge vrste jednostavno ne mogu da opstanu. Najupečatljiviji primerak životinjskog sveta ovog arhipelaga jeste narval – najređa morska životinja, koju mnogi nazivaju i morskim jednorogom. Međutim, nedostatak sisara nadoknađuju pernate životinje: populacija ptica broji nekoliko desetina hiljada, pišu RIA Novosti.
Arhipelag se konstantno menja: Kopno se pretvara u poluostrva, a ostrva nestaju
Obrisi arhipelaga se neprestano menjaju usled klimatskih promena, povećanja nivoa mora i aktivnosti vodenih struja. Glečeri se tope, spuštaju ka moru, delovi kopna postepeno prerastaju u poluostrva, a postojeća poluostrva otcepljuju i postaju ostrva. A njihova sudbina je isto neverovatna: krajem prošle godine ostrvo Mesjaceva potpuno je nestalo, iako je još 2015. godine njegova teritorija iznosila 53 hektara. Takvih slučajeva ima na desetine, piše portal RBK Lajf.
Iako se o arhipelagu zna već više od jednog i po veka, on je i dalje neistražen
Od momenta otkrića Zemlje Franje Josifa prošlo je već 152 godine ali je veliki deo arhipelaga i dalje neistražen: kapetani brodova koji se zadese pored njega neretko ostanu u čudu što on tu postoji, a zbog promene obrisa dešava se i da se neko nasuče na glečer ili kopneni deo nekog od ostrva. Narod na ovoj teritorije inače ne živi, jer su klimatski uslovi baš surovi, ali postoje naučnici koji s vremena na vreme ovde borave u okviru polarnih misija.
Turističke ekspedicije uzbudljive, ali papreno skupe
Na najseverniji ruski arhipelag organizuju se i turističke ekspedicije, ali je stići do Zemlje Franje Josifa jako teško i skupo. Primera radi, cena karte za 22-dnevnu misiju na brodu Eldorado košta oko 900 hiljada rubalja (nešto više od milion i 100 hiljada dinara), dok ekspedicija nuklearnim ledolomcem staje i do 2,5 miliona rubalja po osobi (oko 3,1 miliona dinara). Na te iznose treba dodati i cene avio-karata do Murmanska, pošto ekspedicije kreću iz tog grada.
RTbalkan.
