Majkl Džozef Džekson prije 67 godina u Indijani, SAD kao osmo od desetoro djece Džozefa Voltera i Ketrin Ester.
U vreme kada je reč „pop“ nešto značila, mnogo pre besmislenih pesama koje su trajale sezonu i izvođača koji bi uradili sve za medijski prostor osim da snime nešto kvalitetno i budu popularni zbog onoga što stvaraju, a ne zbog onoga što rade,Majkl Džekson je bio najveći. Bio je više od toga. Bio je „Kralj popa“, piše Index.hr.
Iako mu je to bila titula koju mu je dodelila Elizabet Tejlor, nije bila jedna od onih brzopleto skovanih i neozbiljnih PR gluposti koje danas apsolutno ništa ne znače, već nepobitna činjenica, jer ako ste rođeni sedamdesetih ili kasnije, bez sumnje znate ko je Majkl Džekson.
On je bukvalno prvi čovek koji je muziku pretvorio u spektakl neviđenih razmera i otvorio put generacijama i generacijama muzičara koji su kasnije, sa većim ili manjim uspehom, pokušavali da ga oponašaju.
Čak i ako ne gledate sa odobravanjem na titulu „kralja popa“, statistika govori sama za sebe.
On je jedan od retkih umetnika koji je dva puta uveden u „Kuću slavnih rokenrola“, najuspešniji zabavljač svih vremena, prodavši preko 750 miliona ploča za četiri decenije aktivnosti, osvojivši 13 Gremija, imao je 13 singlova broj 1, nadmašio ga je samo Elvis sa 17, Bitlsi sa 20 i, verovali ili ne, Maraja Keri sa 18.
Njegov peti solo album „Off the Wall“ (1979) bio je početak njegovog uspona i svojevrsni odmak od onoga što je radio kao deo grupe i onoga što je stvarao pod Motown-om , a ispostavilo se da je napuštanje kolektiva bio odličan potez jer je ostatak benda očigledno bio višak, što je očigledno i iz činjenice da malo ko zna da je nakon njegovog odlaska “The Jackson 5” nastavio da deluje do 1990. godine.
Album se i dalje smatra jednim od najboljih albuma ikada snimljenih, postigao je sedam multiplatinastih prodaja i do danas je prodat u preko dvadeset miliona primeraka.
Postao je prvi umetnik koji se probio na Bilbordove liste sa čak četiri singla, i morate se dobro potruditi da biste pronašli jednu kritiku koja bi album definisala na bilo koji drugi način osim kao „pop klasik“.
Međutim, to je bio samo početak jer je album „Thriller“ postigao nezamislivo i učvrstio njegov status ultimativne pop zvezde.
Svakako moramo uzeti u obzir činjenicu da je svih sedam singlova od ukupno devet pesama sa albuma dostiglo sam vrh top-lista, a nezaboravan video/kratki film za naslovnu pesmu, u režiji tada izuzetno popularnog reditelja horora Džona Lendisa, ostao nam je u sećanju i bio je najskuplji video ikada snimljen (budžet je bio pola miliona dolara).
Do danas se pretpostavlja da je album prodat u preko 100 miliona primeraka, iako se brojke veoma razlikuju.
Što se tiče albuma, svakako vredi pomenuti zanimljivost da jedan od njegovih verovatno najvećih hitova, „Billie Jean“, zamalo nije završio na albumu jer Kvinsi Džons nije mogao da podnese pesmu, ali nakon neslaganja između njega i Džeksona, pesma se srećom našla na albumu.
Pet godina nakon „Thriller-a“, Džekson je bio jedna od najvećih zvezda na svetu, što mu je donekle omogućilo da se upusti u svoj novi album „Bad“ sa nezamislivom autorskom slobodom.
Ta sloboda je rezultirala sa pet singlova broj 1, dve Gremi nagrade i preko 30 miliona prodatih primeraka, što ga čini trećim najprodavanijim albumom u njegovoj karijeri.
Napisao je devet od jedanaest pesama, a na albumu je trebalo da gostuje megapopularni čudak i tadašnji rival Prins, koji je, čuvši singl „Bad“ na kojem je trebalo da se pojavi, odlučio da pesma nije „dovoljno mračna“ (zanimljivo je da u spotu učestvuje i bivši plesač, a kasnije i zvezda akcionih filmova Vesli Snajps).
Početak kraja
Neki bi rekli da je početak kraja bio album „Dangerous“ iz 1991. Srećom, kritike su prečesto dijametralno suprotne mišljenju publike, jer je album njegov drugi bestseler (32 miliona) i jedan od najdugotrajnijih u njegovoj karijeri (16 meseci).
Približio ga je potpuno novoj bazi slušalaca jer se u velikoj meri oslanjao na izuzetno popularan „novi džek sving“ u to vreme, i iznedrio nezaboravne singlove kao što su „Black and White“, „Remember the time“, „Heal the world“ i „In the closet“.
Međutim, bez obzira na mišljenje kritičara, ovo je bio početak kraja, ali iz sasvim drugih razloga.
Dve godine nakon objavljivanja albuma, u medijima je izbila priča o navodnom zlostavljanju maloletnog Džordana Čendlera, što je dovelo Džeksona do mentalnog sloma, zavisnosti i prekida uspešne svetske turneje.
Usred medijskog cirkusa, Džekson se upustio u stvaranje megalomanskog projekta „HIStory: Past, Present and Future“, duplog CD-a na kojem je počeo blago da se oseća uticaj javnog pritiska, pa neke od pesama deluju kao njegov obračun sa… mediji, što je na kraju rezultiralo mlakom reakcijom kritičara i publike.
Doduše, prodaja od 20 miliona primeraka (40, ako uzmemo u obzir da je reč o dvostrukom albumu) nikako nije zanemarljiva, ali tri najjača singla tokom vremena su se ispostavila kao njegovi najslabiji hitovi, što je vidljivo i po njihovim pozicijama na top-listama.
Objavljivanje albuma pratila je podjednako megalomanska turneja sa ogromnim statuama koje su se pojavljivale na mestima gde su se održavali nastupi.
Pad se nastavio sa relativno nezapaženim albumom „Invincible“, koji je prodat u „samo“ 10 miliona primeraka, što je za njega neviđeno loša prodaja, mada treba uzeti u obzir činjenicu da je prodaja u to vreme znatno pala.
Na primer, Eminemov album iz 2000. godine (Marshall Mathers LP) postigao je prodaju od 20 miliona, i to je najbrže prodavani album svih vremena. Međutim, definitivno je bio kraj velike karijere jer je ovog puta njegov lični život i bezbroj operacija koje su ga činile zastrašujućim postao važniji od muzike koju je stvarao.
Javnost ga je sve više doživljavala kao bolesnu osobu, nakazu i pedofila, čemu svakako nisu pomogle lude izjave koje je stalno davao u medijima. Nekada popularni Ranč “Neverland” postao je sinonim za njegovu navodnu sklonost ka maloletnicima i, pre svega, užas roditelja i predmet ismevanja mnogih komičara.
Tendenciozni dokumentarac Majkla Bašira „Život sa Majklom Džeksonom“ bio je primer gotovo nepodnošljive žutosti, ali je došao u vreme kada je Džekson optužen za zlostavljanje drugog maloletnika. Ovog puta je bilo reči o Gevinu Arvizu.
Poslednjih godina nekoliko puta se govorilo o velikom povratku, ali su izlazili samo slabašni remiksi njegovih najvećih hitova. Sve je više bilo glasina o bankrotu, a Džekson je bio marginalizovan u gotovo svakom pogledu.
U svakom slučaju, skandali se zaboravljaju, a ono što ostaje su činjenice. Majkl Džekson je najveća zvezda u periodu posle Elvisa Prislija, bio je najveći sam po sebi doživeo najveće. opadanja, ostavio je za sobom veliki broj hitova koji su bili i ostaće neiscrpan izvor inspiracije za buduće generacije, i upravo po tome ćemo ga pamtiti.
Majkl Džekson je proglašen mrtvim 25. juna 2009. godine. Kao posledica smrti navodi se srčani udar. Za njegovu smrt optužen je njegov doktor Konard Marej, kako se navodi, to je bilo ubistvo iz nehata.
