Objavila je snimak na kom je javno molila za pomoć, gdje je tvrdila kako ju je kompozitor pretukao.
Rale se sada oglasio za domaće medije, nakon što je dobio zabranu prilaska od 48 sati. Odlučio je da ispriča svoju stranu priče:
– Ja sam od svog života lepog… Napravio sam roba. Ne mogu da kažem da nisam kriv jer sam svesno ušao u sve a i Taru sam zavoleo. Nije moje dete, ali kao da jeste. To je jedno predivno dete. Jednostavno, nisam više imao autoritet nad svojim životom niti sam donosio sam odluke – započeo je on.
Kompozitor je otkrio kako se osjećao u odnosu i svojoj ljubavnoj vezi sa Anom:
– Bio sam dadilja, bio sam vozač, sve drugo, samo nisam bio ono što treba da budem, a to je Rale. Ja sam postao krpa sa kojom je ona brisala pod. Kada je osetila da može, naravno da je to koristila. To je non stop kulminiralo. U početku sam se borio, govorio sam sebi da ne može više ovako, a a druge strani kažem sebi biće sve dobro, sve će leći na svoje mesto. Generalno, nismo imali krucijalni problem osim tog njenog ponašanja. Mogla je da me gađa čašom, flašom, da izvadi makaze da me ubode. Nikada nisam znao šta me čeka kada dođe u tu fazu, svašta sam mogao da očekujem. Imao sam utisak da živim u filmu Balkanski špijun, kada Bora Đorđević šta god da uradi ili kaže, Bata Stojković protumači to na svoj način. Morao sam da vodim računa o svakom zarezu, o svakoj reči, da ona nešto ne izvuče iz konteksta. Sebi je dala potpunu slobodu da ona kaže sve šta poželi. Njeno pokriće za sve je bilo da ona nikada ne laže i da je uvek u pravu. Ja sam neko ko ne priča mnogo, pa ispada da lažem – nastavlja dalje Rale za Kurir.
Priznao je da su svađe sa Nikolićevom bile prisutne još od početka njihove veze, pa otkrio razloge žestokih obračuna:
– Što se tiče sukoba bilo ih je od samog početka. Nije se to samo sada desilo. Mislim, sve naše komšije su to čule, znale su. Kad kažem komšije, ne mislim samo na moje komšije, već i na njene komšije. Znači, haos je bio svakodnevan, ali nešto nas je vezivalo, ne znam, možda ta neka prevelika ljubav, ja stvarno ne znam, ali to generalno od samog početka nije bilo normalno, bilo je jako, jako, jako bolesno. I da se razumemo, nije to samo, hajde, ljubomora da kažem, jedini uzrok naših sukoba. Znači, ona meni zamera što sam ja od prvog dana bio u „Grandu“ i sa Sašom Popovićem bio najbolji prijatelj i toliko toga smo uradili zajedno, ali na kraju smo se razišli što ja tu ništa nisam napravio, dobio, nema pojma šta da dobijem. Ja sam uvek želeo svoju slobodu, imao sam je kao što sam je imao do trenutka dok nju nisam upoznao. Kad sam nju upoznao, onda je krenulo to neko dan po dan, da kažem, iz dana u dan ludilo. Odem recimo u 12 studio da radim, sačekam Taru u 5 da dođe, a onda sa Tarom idem. Malo super mi je sa njom, dete se igra u igraonici i ja uživam. I tako tri dana za redom. I ona kaže meni, tri meseca te nemam. Pazi, tri dana, tri meseca. Ti me ne voliš, ti jednostavno samo radiš, samo radiš, samo radiš – nastavio je on, pa otkrio kako je Ana bila neodgovorna.
– Kako normalno da pričam kada ona non-stop kasni. Ona ne kapira da vlasnici klubova jedva čekaju da se nešto desi da mogu da te zajebavaju, hajde kažem tako. Znači, to stvarno mora nešto da bude ekstra ekstra ful da ti niko ne prigovori. U svakom drugom slučaju imaš problem. Ne ona kao ona, kao izvođač, nego ja kao neko koji sam prvi tu pored nje. Da ja moram da glumim idiota, da se grlim sa ljudima, da pričam bajke i šta ja znam. Ona ne shvata da me stavlja u situaciju, da ja stvarno za sebe mislim da sam gospodin i da sam korektan prema svakom, da dođem u situaciju da moram da se pravdam, da moram da budem manji od makovog zrna. Zašto? Zato što njoj je to sve jedno. Ako ja uđem, znači mi već moramo da budemo malo ta ne, na sceni ona se još minka. Ja kažem, Ana, Ja sam rekla, nema koncerta, ako još jednom uđeš, marš i izađi na polje. Znači, to je histerija i haos. Ajde, budi pametan – dodao je Goran.
Nakon vijesti o njihovom sukobu nakon nastupa u Bosni, Goran je otkrio šta se desilo:
– Evo sad smo imali nastup u Bosni i krenemo kući. Ono nešto krenulo me da ljubomoriše nešto, od sada je to nebitna priča. Uglavnom, Pa nismo prošli 10-15 kilometara. I ona opet kreće da se hvata za volan. I kao meni, ej dečko, hoćeš da poginemo ovde? Ja kažem, ženo, samo me ostavi, molim te, vozim sve u redu, nema problema. Daj mi upaljač. Ne dam. Daj mi upaljač, ne dam. Ja vidim neku pumpu malu. Pogledam radi, ja stao na pumpu, uđem unutra da kupim upaljač, sve vreme iza nas ide obezbeđenje. Ja stao na pumpu, kupio upaljač, izlazim sa pumpe, ona je prešla sa mesta suvozača na mesto vozača, žena, ja samo prilazim, otvorim vrata. da uđem, ona daje gas i odlazi. Znači, ruku kad mi nije otkinula. Gledam, reko, ovo mi iz obezbeđenja, molim te, reko, idi za njom, ona ne zna ni gde ide, razumeš, ja ću zvati nekog iz Beograda da dođe po mene, dođe čovek za dva i po tri sata, nema veze, pa ću da idem. On kaže, kako da te ostavim ovde? Ma pusti ti mene, znaš, a ono, Bosna, hladno, ja u majici, kratkih rukava, noću. Čoveče, idi za njom, čuješ šta ti kaže? Ma ne, kaže, ne mogu da te ostavim, gde ću da te ostavim, ovde smrdu seš. A da je neka pumpa, da ne znam, da mogu da sednem negde, nego pumpa kao kiosk, 303 – završio je u svojoj ispovesti.
Glassrpske.com
