From Hero to Zero ili kako je dizel izgubio bitku
Svetu automobila nisu strane revolucije. Nakon početnog neuspeha sa električnim vozilima, danas svedočimo rastu hibridnih automobila, zahvaljujući popularnim modelima kao što je Toyota Camry. Ipak, malo je revolucija bilo toliko dramatično kao uspon i pad turbodiesel automobila. Jednom hvaljeni kao vrhunac efikasnosti i performansi, dizel motori su dominirali tržištima širom sveta, privlačeći kupce obećanjima nižih troškova goriva i manjeg zagađenja. Tokom 2000-ih i ranih 2010-ih, činilo se da je dizel na putu dominacije.
Sve se promenilo sa Dieselgate skandalom. Zahvaljujući ovom globalnom skandalu i rastu elektrifikacije, dizel putnička vozila gotovo su nestala u SAD, sa tek nekoliko preostalih dizel SUV-ova i pick-up kamiona. Ali kako smo stigli do ovog trenutka? Da li postoji nada za povratak dizela van segmenta kamiona? Pogledajmo istoriju i tehničke detalje kako bismo to razumeli.
Rani dani dizela
Dizel motor je izumeo Rudolf Dizel 1897. godine. Funkcionisao je korišćenjem drugačijeg tipa sagorevanja: kompresovanjem vazduha do tačke u kojoj se stvara iskra, a zatim dodavanjem goriva koje proizvodi eksploziju koja pokreće klip. Korišćenjem kompresionog paljenja umesto svećice, motor je postizao veću termičku efikasnost u odnosu na tadašnje benzinske motore, što je omogućavalo značajnije uštede goriva.
Dizel je zamišljen kao efikasna alternativa parnim mašinama, pružajući privatnim korisnicima sredstva da konkurišu masovnoj industriji. Njegova sposobnost rada na raznim vrstama jeftinog goriva činila ga je revolucijom u industrijskim aplikacijama, posebno u poljoprivredi, transportu i železnici, zahvaljujući robusnoj konstrukciji i superiornoj potrošnji goriva.
Dizel motori su postali radni konji industrije, ali tek početkom 1930-ih počinju da ulaze u putnička vozila. Automobili proizvođača poput Mercedes-Benza i Citroëna uvedeni su sa ograničenim uspehom, ali kompanije su nastavile sa razvojem. Prvi turbodiesel putnički automobil bio je Mercedes-Benz 300SD, predstavljen u SAD i Japanu 1978. godine. Od tada, tehnologija je postepeno napredovala, nudeći poboljšani obrtni moment i bolju vuču pri niskim obrtajima. Mercedesov petocilindrični dizel motor postao je legenda i ostao jedan od najpouzdanijih motora ikada proizvedenih.
Uspon turbodiesela
Tokom 1980-ih i 1990-ih, turbodiesel motori postepeno transformišu automobilsko tržište, posebno u Evropi. Nakon OPEC krize 1970-ih, Evropa je ostala sa viškom dizel goriva, što je dovelo do državnih podsticaja: niži porezi na dizel i takse zasnovane na emisiji CO₂. Dizel je postao jeftin, dok su evropske i azijske zemlje pokušavale da smanje emisiju CO₂ i zagađenje – savršeni uslovi za rast dizela.
Automobilske kompanije su odgovorile razvojem turbodiesel motora sa boljim performansama i manjom potrošnjom goriva. Do 1983. tržišni udeo dizela u Evropi dosegao je 11%. U Aziji, naročito u Indiji, kupci su privučeni robusnošću i pouzdanošću dizela, što američki korisnici nisu poznavali zbog problema sa starim Oldsmobile dizel motorima iz 1970-ih.
Početkom 2000-ih, dva automobila posebno su ubedila kupce: Volkswagen Golf Mk4 sa 1.9-litarskim turbodiesel četvorocilindričnim motorom i BMW 320d sa 3.0-litarskim šestocilindričnim turbodiesel motorom. BMW je pokazao da dizel može biti zabavan, nudeći motor sa impresivnim obrtnim momentom i uštedom goriva, a vozilo je zadržalo izrazito sportski karakter E46 serije.
Industrija je rasla globalno, sa prodajom koja je tokom 2000-ih u Evropi dostigla preko 50% putničkih automobila na dizel do 2015. godine. Dizel se čak našao u sportskim automobilima, a neki modeli su stigli i u Ameriku. Tehnički, dizel je bio spreman za globalnu ekspanziju, ali problem je vrebao iza ugla.
Dieselgate potpisuje smrtnu presudu
U septembru 2015. svet je potresla kako se kasnije ispostavilo, smrtna presuda za turbodizel automobile. U pitanju je čuveni Volkswagen Dieselgate skandal. Otkriveno je da su milioni vozila opremljeni softverom koji je varao testove emisije, omogućavajući prolazak tehničkih pregleda dok su u realnim uslovima ispuštali do 40 puta više NOx gasova od dozvoljenih granica. San o čistom dizelu bio je laž i ujedno kraj.
Posledice su bile ogromne: Volkswagen je platio milijarde kazni, povukao vozila sa tržišta i pokrenut je niz krivičnih prijava. Zagađenje NOx gasovima postalo je fokus javnosti i regulatora zbog ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući respiratorne bolesti i kardiovaskularne probleme. Svi svetski gradovi sa problematičnim zagađenjem, poput Delhija i Londona, stavili su dizel na crnu listu.
Nakon Dieselgate-a, i drugi proizvođači automobila su se suočili sa problemima. Višak emisije NOx postao je norma, a ne izuzetak.
Dizel postaje prljava reč i sinonim za zagađenje
Percepcija javnosti o dizel motorima drastično se promenila. Nekada hvaljeni kao čisti i efikasni, dizel motori postali su simbol korporativne prevare. Prodaja dizel automobila globalno je opala dok su potrošači tražili alternative. Vlade su uvele strože regulative i politike za eliminaciju dizela. Gradovi poput Pariza, Madrida i Brisela zabranili su dizel u zonama sa niskom emisijom. Gotovo svi proizvođači automobila distancirali su se od dizela, investirajući u hibridne i električne modele.
U SAD situacija se nije mnogo promenila jer dizel nikada nije bio popularan među putničkim automobilima. Kupci su već imali predrasude, a skandal je dodatno potvrdio njihove sumnje. Osim za kamione i SUV-ove, dizel automobili se više uopšte ne prodaju.
Kako je svet zamenio dizel
Nakon pada dizela, proizvođači su se okrenuli električnim i hibridnim vozilima. Kompanije poput Tesle i Toyote dokazale su da kupci žele električna i hibridna rešenja. Hibridi nude balans između električne i klasične tehnologije, dok EV vozila obećavaju nultu emisiju.
Vlade su igrale ključnu ulogu u ubrzanju prelaska na EV, nudeći poreske olakšice i subvencije. Hibridi su se pokazali kao uspešna alternativa, a modeli poput Toyotinog Camry i RAV4 sada su isključivo hibridni.
Dizel je praktično nestao sa tržišta putničkih automobila. Ipak, u segmentu teških kamiona i komercijalnih vozila ostaje nezamenljiv zbog niskih obrtaja i velikog obrtnog momenta. Na primer, Fordov 6.7L Power Stroke V8 nudi 1627 Nm vučne sile pri samo 1.600 obrtaja, idealno za vuču i transport tereta do 18 tona.
Električni motori će verovatno jednog dana zameniti dizel u kamionima i SUV-ovima, ali za sada turbodiesel ostaje najbolja opcija u ovom segmentu. Za sve ostalo, dizel je mrtav, piše Carbuzz.
