Za većinu krajeva Republike Srpske i Federacije BiH (FBiH) do petka, 15. avgusta, na snazi je narandžasto upozorenje zbog visoke dnevne temperature vazduha.
Temperatura će uglavnom biti između 33 i 38, na jugu lokalno do 42 stepena Celzijusova.
Poseban oprez neophodan je od 12.00 do 17.00 časova.
DRŽAVNI hidrometeorološki zavod Hrvatske (DHMZ) danas je izdao novo upozorenje na toplotne talase koji mogu uticati na zdravlje, te je od ponedeljka do četvrtka proglasio crveni meteoalarm – opasnost od izuzetno opasnog vremena za cijelu Hrvatsku.
Prema sedmodnevnoj prognozi DHMZ-a, ovaj toplotni talas će se nastaviti najmanje do kraja naredne sedmice. Zbog toga je izdato posebno upozorenje.
U BiH će biti i do 42 stepena
Nizine će danima bilježiti 35 do 40 °C ili više, što će povećati opasnost od požara i pogoršati sušu. Francuska, Portugal i Španija mogli bi dostići i do 44 °C.
Sjeverna Italija i Toskana očekuju do 42 °C od nedjelje do srijede, dok istočnu Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku i Srbiju očekuju temperature između 38 i 42 °C.
Velika Britanija i Irska, prema novim prognozama, ulaze u intenzivan toplotni val, s najvišim temperaturama u utorak – do 35 °C u nekim dijelovima Engleske.
S obzirom na povratak znatno toplijeg vremena, građanima se savjetuje oprez pri korištenju otvorene vatre tokom odmora, jer mnoge zemlje već su izdale upozorenja i zabrane zbog ekstremne suše.
Meteorolog: Ovakve vrućine su izuzetne – shvatite upozorenja ozbiljno
Voditelj Odeljenja za upozorenja na opasne vremenske pojave DHMZ-a, Izidor Pelajić, upozorio je da su toplotni talasi sve češći i izraženiji. Naglasio je da se radi o izuzetnoj vrućini čak i za najtopliji deo godine, koja predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi.
Dodao je da crvena i narančasta upozorenja treba shvatiti ozbiljno, jer se ne odnose samo na osetljive grupe, već na celokupno stanovništvo. „Nikad ne znate ko može nastradati od izuzetne toplote“, poručio je Pelajić.
„Kod toplotnih talasa nema dramatičnih scena poput grada ili oluje, ali posledice su ozbiljne. Podaci iz bolnica pokazuju da se smrtnost povećava i da je u direktnoj vezi s visokim temperaturama. To je tihi problem toplotnih talasa – uzrokuju veliki broj smrtnih slučajeva bez vidljivih i naglih znakova opasnosti“, istakao je.
On je dodao da je u odnosu na vreme naših baka, prosečna letnja temperatura u Zagrebu porasla za 2 do 3 stepena. Nekada su maksimalne prosečne vrednosti u najtoplijem delu leta bile oko 27°C, a sada sve češće prelaze 30°C. Takvi ekstremi postaju još topliji i sve češći.
„Zbog kombinacije toplih noći, akumulacije vrućine i vrlo visokih dnevnih temperatura, svi obalni krajevi ostaće pod crvenim upozorenjem, dok će kopneni predeli imati kratak predah do četvrtka. Potom će se i tamo vratiti neugodne vrućine“, rekao je Pelajić, dodajući da konkretnijeg osveženja i kiše nema pre naredne sedmice, jer će anticiklona donositi topao vazduh sa severa Afrike.
„Ovo vruće vreme može doneti teške posledice, zato upozorenja treba shvatiti ozbiljno“, naglasio je.
Početak sedmice donosi paklene vrućine zapadnoj Evropi
Dugotrajan toplotni talas zahvatiće narednih dana veći deo Evrope, a temperature bi lokalno mogle obarati istorijske rekorde za avgust. Zbog jačanja tzv. toplotne kupole, u narednih desetak dana snažan greben će podići temperature preko 40°C širom Evrope, piše Severe Weather Europe.
Posle kraće pauze od velikih vrućina, dnevne temperature ponovo će se penjati do 40°C u Francuskoj, centralnom Balkanu i Italiji. Ekstremne vrućine dodatno će pogoršati postojeće suše na Pirinejskom poluostrvu te u centralnoj, južnoj i delovima zapadne Evrope, gde su nedavno besneli razorni požari.
Krajem ovog vikenda toplotna kupola će jačati i širiti se s jugozapada prema zapadnoj i centralnoj Evropi. Njeno središte biće iznad Francuske, ali će uticaj dosezati sve do Irske, Velike Britanije i severnog Balkana. Prva polovina nedelje doneće najviše temperature Francuskoj, Velikoj Britaniji, Beneluksu, Nemačkoj i Alpima – biće i do 10°C iznad proseka.
U Francuskoj se očekuju temperaturne anomalije i do 15°C iznad proseka za sredinu avgusta, s temperaturama od 40 do 44°C. Vrućine do 40°C proširiće se na Beneluks i zapadnu Nemačku. Španija i Portugal nastaviće da se „prže“ na 41–44°C.
Sredinom nedelje centar toplotne kupole pomeriće se prema severu i istoku, stvarajući stabilan sistem koji meteorolozi opisuju kao „školski primer“ ekstremne, potencijalno istorijske vrućine.
Od srede do nedelje vrela vazdušna masa biće iznad Francuske, Nemačke, centralne Evrope, Poljske, baltičkih zemalja i južne Skandinavije. Temperature će biti 8–10°C iznad proseka, a ponegde i više.
Vrućina stiže i na Balkan
Centralna Evropa, Italija i zemlje Balkana osetile su prve ekstremne temperature već tokom vikenda. U severnoj Italiji narednih dana temperature bi mogle dostići 42°C. Na centralnom i južnom Balkanu, posebno u Hrvatskoj, Bosni, Mađarskoj i Srbiji, maksimalne dnevne temperature dosezaće 40°C. Ovakvi uslovi očekuju se i tokom cele naredne sedmice.
Šta je toplotna kupola?
Toplotna kupola je meteorološki fenomen u kojem se velika masa vrućeg vazduha zarobljava iznad određenog područja, što izaziva ekstremne temperature. Topao vazduh, budući da je ređi, prirodno se diže, ali snažan sistem visokog pritiska sprečava njegovo dizanje i prisiljava ga da ostane pri tlu.
Visok pritisak deluje kao poklopac ili kupola, sprečavajući mešanje vazduha i provetravanje. To se često događa kada je mlazna struja preslaba, što se povezuje sa aktuelnim klimatskim promenama.
Sunčeva energija zagreva tlo, a ono potom zagreva vazduh iznad sebe. Pošto se zagrejani vazduh ne može podići i raspršiti, ostaje blizu tla, gde se dodatno zagreva. Visok pritisak takođe sprečava nastanak oblaka i padavina, pa područje ostaje suvo i sunčano, što dodatno povećava temperaturu.
Jedan od ekstremnih primera toplotne kupole zabeležen je 2021. godine u Severnoj Americi, kada su zapadni delovi SAD-a i Kanade dostigli rekordne temperature iznad 40°C, izazivajući brojne zdravstvene probleme i šumske požare.
