Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Iako u crkvenom kalendaru nije obeležena “crvenim slovom”, u našem narodu se veoma poštuje i ceni.
Ognjena Marija se posebno poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica je žena. Prema predanjima uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.
Ne rade se nikakvi poslovi, posebno ne oni napolju
Postoji verovanje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i spada u “ognjevite” svece. Navodno, sveta Marina pali i kažnjava plamenom, odnosno ognjem, baš kao što i Sveti Ilija kažnjava gromom. Postoje razna predanja koju su se desila na Ognjenu Mariju – česti su i požari, ali i utapanja u jezerima, rekama ili bazenima. Po nekima se veruje se da je njena kazna stizala sve one koji nisu poštovali zabrane po pitanju radova i kupanja u velikim vodama.
Prema običajima, niko ne treba da radi, a posebno ne žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću i zato se i govori da na Ognjenu Mariju “ne valja ni konac u iglu udenuti”. Praznuju je i oni svi koji su imali štete od groma i oluje, a izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju siguran je u letinu.
Čuda kojima svedoče i hrišćani i muslimani
Mošti svete Marine čuvane su u Antiohiji, a prema drugim izvorima, njene mošti su prebačene u Italiju 908. godine. Sada se nalaze u Atini, u crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici, a njena desna ruka premeštene je na Svetu Goru, i nalazi se u manastiru Vatopedi. Na vrhu planine Langa u Albaniji nalazi se manastir posvećen ovoj svetiteljki sa delovima njenih svetih moštiju. Bezbrojna čuda dogodila su se i još uvek se događaju u ovom manastiru, a svedoci tih čuda nisu samo hrišćani već i muslimani.
Marina je rođena krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji. Bila je jedinica, a nakon što je kao mala ostala bez mame, otac, paganski žrec poverio je na staranje ženi koja je tajno bila hrišćanka i koja je vaspitavala je Marinu u hrišćanskoj veri. Kako je devojčica odrastala, tako je napredovala u hrišćanskom učenju i vrlinama. Priznala je ocu da želi da se pokrsti, ali on to nije mogao da prihvati i odrakao se. Njena vera u živoga Boga je bila toliko jaka da je ona dobrovoljno odabra težak put mučeništva, piše na sajtu SPC.
RTbalkan.
