Centralno obeležavanje Vidovdana na Kosovu i Metohiji održava se u Gračanici i na Gazimestanu. Kao i prethodnih godina, tako i ove, poruke su da treba očuvati nacionalni identitet, Srbe u južnoj srpskoj pokrajini i pravoslavnu crkvu. Centralne verske svečanosti počinju u 9 časova arhijerejskom liturgijom u porti manastira Gračanica, dok će u 13 časova biti služen parastos srpskim junacima na Gazimestanu.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije poručio je na Vidovdanskoj akademiji da je knez Lazar, suočen s pretnjama koje su u to vreme ugrožavale srpsku državu, narod i svetinje, izašao u boj kako bi branio ono što je najsvetije – veru, čast i slobodu. Svesno je položio svoj život za budućnost srpskog naroda i zavet koji i danas živi u srcima Srba.
Vidovdan je praznik koji srpski narod i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju gde god da žive – u otadžbini ili rasejanju. On predstavlja simbol stradanja, ali i snage, vere i istrajnosti.
Petković: Vidovdan u senci pritisaka, ali Srbija ostaje uz svoj narod na KiM
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković čestitao je Vidovdan Srbima na KiM, ali i istakao da se taj praznik ove godine obeležava u atmosferi pritisaka Prištine na srpski narod, navodeći da je deo toga i zabrana isticanja srpskih obeležja u vreme praznika.
”Iako ni danas, nerazumnom i anticivilizacijskom odlukom vlasti u Prištini, koja mi već dve i po godine brani da posetim prostor Kosova i Metohije, nisam u mogućnosti da sa svojim narodom obeležim ovaj važan dan, država Srbija i Kancelarija za Kosovo i Metohiju ostaju čvrst i nepokolebljiv oslonac našem narodu kroz sva iskušenja i izazove kroz koje prolazi”, poručio je Petković, saopšteno je iz Kancelarije.
I ove godine Vidovdan je u Gračanici okupio brojne književne stvaraoce. U porti srednjovekovne crkve održano je tradicionalno pesničko bdenje.
Nagrada “Zlatni krst kneza Lazara” pripala je pesniku Bratislavu Milanoviću iz Beograda. “Gračanička povelja” dodeljena je Miroslavu Aleksiću iz Vrbasa, “Kondir Kosovke devojke” osvojio je Dragan Marković iz Kostajnika kod Krupnja, dok je “Pero despota Stefana Lazarevića” uručeno Velimiru Kneževiću iz Zemuna.
Iako su to formalni dobitnici, organizatori poručuju da su pobednici svi oni koji svojim prisustvom doprinose očuvanju Vidovdana, jer je fizičko prisustvo na Kosovu i Metohiji danas čin od posebnog značaja.
Uprkos zabrani vlasti u Prištini, u Gračanici se vijore srpske zastave. Srbi se okupljaju uprkos institucionalnim pritiscima, kao i progonu pojedinaca koji su rođeni na Kosovu i Metohiji, a danas rade u službama Vlade Srbije.
Pritisci, hapšenja i institucionalni progon Srba
Svakodnevno se dešavaju hapšenja Srba pod optužbama za navodne ratne zločine, iako je od ratnih sukoba prošlo više od 25 godina. Upravo zbog toga, okupljanje za Vidovdan ima posebnu težinu. To je način da Srbi pokažu da postoje, da su istrajni i da, uprkos svim teškoćama, žele da ostanu na svojoj zemlji. Ipak, kako ističu meštani, perspektiva, naročito za mlade, ostaje neizvesna i teška.
Centralne verske svečanosti počinju u 9 časova arhijerejskom liturgijom u porti manastira Gračanica, dok će u 13 časova biti služen parastos srpskim junacima na Gazimestanu.
Ranijih godina policija je na Gazimestanu sprovodila rigorozne mere bezbednosti, uključujući detaljne pretrese hodočasnika i procenu toga koja su obeležja dozvoljena, a koja ne. Zabeležena su i hapšenja tokom Vidovdana – pritvorenicima su kasnije izricane novčane kazne i zabrane ulaska na Kosovo i Metohiju.
