Nasilje je danas rasprostranjenije nego što je bilo decenijama, a oružani sukobi zahvataju sve veće površine, pokazuju podaci koje je analizirao The Telegraph.
Tokom prošle godine, oružani sukobi u manjoj ili većoj meri zabeleženi su u najmanje 50 zemalja, a stručnjaci predviđaju da će se ovaj trend verovatno nastaviti tokom 2025. i nadalje.
U tih 50 zemalja prošle godine registrovano je najmanje 56 aktivnih sukoba, što nije viđeno još od 1946. godine. Prema sajtu Our World in Data, tokom 2023. godine bilo je čak 176 oružanih sukoba u različitim oblicima.
„Nivo nasilja koji se trenutno dešava u svetu jedan je od najviših još od Drugog svetskog rata“, rekla je Klionad Rejli, osnivačica i direktorka organizacije ACLED, koja prati i locira globalne sukobe.
„Više organizovanog nasilja se dešava na više mesta, što nas navodi na pomisao da sada živimo u nasilnijem vremenu nego ikada posle Drugog svetskog rata“, dodala je Rejli.
Stručnjaci procenjuju da je najmanje jedna od šest osoba izložena nekom nivou sukoba.
Ovi sukobi nisu samo rasprostranjeniji, već su i smrtonosniji i složeniji, pokazuje analiza Telegrapha na osnovu podataka ACLED-a i Programa za podatke o konfliktima Univerziteta Upsala.
Naime, između 2010. i 2019. godine, broj smrtnih slučajeva usled oružanih sukoba na globalnom nivou iznosio je nešto više od 953.000. Međutim, od 2020. do kraja 2024. – u samo četiri godine – taj broj je već sigurno premašen.
Porast se u velikoj meri može pripisati izbijanju tri velika sukoba – vojnog puča u Mjanmaru 2021, ruske invazije na Ukrajinu 2022. i ratu između Izraela i Hamasa koji je započeo 2023.
U savremenoj istoriji, broj poginulih globalno je premašio 200.000 samo u vreme genocida u Ruandi 1994. godine, kada je tokom jedne godine ubijeno 800.000 ljudi.
Broj smrtnih slučajeva je blago opao 2023. godine, uglavnom zbog završetka sukoba u etiopskoj regiji Tigraj, koja je činila 60 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa borbama tokom 2021. i 2022.
Prema analizi Telegrapha, broj poginulih u sukobima 2024. bio je ravnomerno raspodeljen, bez dominacije jedne regije.
Smrti uzrokovane sukobima u Evropi – uglavnom zbog rata u Ukrajini – činile su 33 odsto ukupnog broja. U Africi su činile 27 odsto, a sukobi na Bliskom istoku, uključujući rat u Gazi i građanski rat u Sudanu, činili su 19 odsto.
Prema ACLED-u, Gaza je 2024. godine nosila zlokobnu titulu “najopasnijeg i najnasilnijeg mesta na svetu”.
Ipak, Bliski istok je bio još smrtonosnije mesto između 2014. i 2019. godine, tokom vrhunca građanskog rata u Siriji.
Broj poginulih jeste važan pokazatelj ozbiljnosti sukoba, ali ne daje kompletnu sliku.
Rejli navodi da ACLED-ova analiza uključuje i druge faktore, poput rasprostranjenosti sukoba, uticaja na civile i fragmentacije, a sve to utiče na ozbiljnost krize.
Na primer, iako je Ukrajina zabeležila najviše smrtnih slučajeva – preko 67.000 u 2024. – bila je tek 14. na ACLED-ovom indeksu.
„To nije fragmentisan rat. Veoma malo klasičnih međudržavnih ratova je fragmentisano“, rekla je Rejli, govoreći o broju aktera uključenih u sukob.
S druge strane, u sukobima poput onog u Mjanmaru, koji je bio drugi na ACLED-ovom indeksu uprkos manjem broju žrtava nego u Ukrajini, stotine naoružanih grupa učestvovale su u desetinama bitaka.
„Na mestima poput Mjanmara, pojavljuje se po 50 novih grupa svake nedelje, dok se druge raspadaju, a treće ponovo okupljaju. Što je više grupa uključeno, teže je postići rešenje“, kaže Rejli.
U poređenju sa Ukrajinom, više od 80 odsto palestinskog stanovništva bilo je izloženo sukobima tokom prošle godine. Zabeleženo je najmanje 35.000 smrtnih slučajeva.
Druge organizacije koriste različite metode za procenu sukoba i rangiranje zemalja.
Indeks globalnog mira (GPI), koji rangira zemlje obrnutim redosledom – od najmirnijih do najmanje miroljubivih – rangirao je palestinske teritorije na 145. mesto (19. mesto po opasnosti), a Mjanmar na 148. (16. mesto).
Jemen je bio na vrhu te liste kao „najmanje miroljubiva zemlja na svetu“ u 2024. godini, a GPI to pripisuje unutrašnjim sukobima pogoršanim ratom Izraela i Hamasa, konkretno napadima Huta iz Jemena na izraelske ciljeve, što je izazvalo izraelske protivnapade.
Druga metrika za analizu sukoba je uticaj na civile, kako u smislu broja ubijenih civila, tako i ljudi čiji je kvalitet života ugrožen.
Siri As Rustad, direktorka istraživanja na Institutu za proučavanje mira u Oslu, naglašava da su i oni važne žrtve rata: „Većina ljudi pogođenih sukobima nije ubijena. Oni gube zdravstvene ustanove, obrazovanje, žive u strahu, pate zbog nesigurne ishrane“, rekla je, dodajući da taj broj trenutno raste.
Udeo ljudi koji žive u zonama sukoba značajno je porastao od 1990-ih i udvostručio se do danas.
Rustad ističe da su rane 2000-e bile „veoma miran period“. „Tada su UN bile efikasnije, odnosi među državama bolji. Rusija nije bila ni blizu današnje moći, a SAD je imala drugačiju administraciju, pa je međunarodna saradnja bila lakša“, rekla je, dodajući da deo porasta statistika može biti rezultat i boljih tehnologija izveštavanja.
Svet je danas nasilniji, ali i bolje informisan o nasilju u svakom kutku planete.
Prema njenim rečima, svet u kratkom roku „ide ka većem nasilju“. Ali taj talas sukoba mora se na kraju povući. „Verovatno ćemo ovako živeti još nekoliko godina, ali sukobi će se potom smanjivati. Svi sukobi se na kraju završavaju, samo je pitanje vremena. Ako razmišljamo o ovome kao o ciklusu, jasno je da smo sada u jednom lošem periodu“, zaključila je.
