Prilagođavanje dvostrukom izazovu kineske vojske i ekonomije godinama je u fokusu američkih administracija. Amerika gubi tlo pod nogama, piše Wall Street Journal.
Moderno ratovanje je takmičenje u industrijskoj moći, što je pokazala ruska invazija na Ukrajinu. Obe strane troše arsenale artiljerijskih granata, raketa i vojnih vozila. Automatizovane fabrike sada danonoćno proizvode dronove. Čak i staromodna haubica zahteva preciznu proizvodnju.
SAD su delimično pobedile u Drugom svetskom ratu jer su proizvodile više svega – od metaka do hrane – nego njihovi neprijatelji. Jedno brodogradilište u Kaliforniji 1942. godine sastavilo je brod za snabdevanje za manje od pet dana. Amerika danas više nije sposobna za takav podvig u proizvodnji.
Danas je Kina ta koja može izvući maksimum iz gotovo svega. Njeni proizvodi obuhvataju sve – od osnovnih hemikalija do naprednih mašina. Sa porastom tenzija između SAD i Kine, industrijski kapaciteti dveju zemalja postaju ključno bojno polje u svakom potencijalnom sukobu.
Kineski ekonomski rast omogućio joj je izgradnju vojske koja može parirati američkoj. Jedan kineski brodograditelj je prošle godine proizveo više komercijalnih brodova po tonaži nego što je cela američka brodogradnja proizvela od Drugog svetskog rata, prema Centru za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona. Razmere kineske komercijalne brodogradnje subvencionišu njenu proizvodnju ratnih brodova, a u slučaju rata, ti kapaciteti bi se lako mogli preusmeriti sa teretnih na ratne brodove.
Prema podacima odbrambeno-obaveštajne kompanije Janes, Kina je od 2000. godine izgradila više nego dvostruko više ratnih brodova od SAD.
Prednost i u ključnim sirovinama
Kinesko ratno vazduhoplovstvo i mornarica smanjuju razliku u odnosu na SAD, iako se mnoge američke platforme i dalje smatraju naprednijima od svojih kineskih pandana.
Pomorska vatrena moć je savršen primer. Kineska sposobnost lansiranja krstarećih i drugih projektila s mora danas je na nivou SAD – a to je bila jedna od ključnih borbenih prednosti Amerike decenijama. Kina ne samo da ima više fabrika – ona ih brže modernizuje, koristeći tehnologije poput privatnih 5G mreža za automatizaciju. To joj omogućava da mnogo efikasnije i brže povezuje proizvodnu opremu s inženjerima i krajnjim korisnicima, što znači da može ažurirati i prilagoditi proizvodnju tempom koji tradicionalna industrija ne može da prati.
U Ukrajini, stalne povratne informacije sa prve linije fronta omogućile su domaćim proizvođačima dronova neverovatno brze pomake u razvoju bespilotnih letelica. Slično tome, Kina može ubrzati proizvodnju kad god je to potrebno. Takođe ima daleko više industrijskih robota koji nadopunjuju već ogromnu prednost u radnoj snazi.
Ratovi se ne dobijaju samo oružjem. Svaki avion, brod i tenk treba gorivo, rezervne delove i municiju. Njihove posade treba da imaju hranu, vodu i medicinsku negu. Sve to zahteva logističku mrežu ogromnih razmera – a većina te mreže zavisi od brodova. Kina danas ima daleko više plovila potrebnih za dugotrajno snabdevanje svojih trupa. Čak i ako bi SAD uspeo da proširi svoju flotu komercijalnih teretnih brodova, nema dovoljno mornara koji bi njima upravljali. Prema nekim procenama, SAD danas ima manje od 10.000 komercijalnih mornara – i to je veoma okvirna brojka, jer vlada već godinama ne vodi zvaničnu evidenciju. Kina, s druge strane, ima skoro 200 puta više trgovačkih mornara.
Kina ima i prednost u ključnim sirovinama potrebnim za moderno ratovanje. Njen nadzor nad globalnim rudnicima retkih zemnih elemenata i postrojenjima za njihovu preradu – koji su ključni za proizvodnju projektila, aviona i podmornica – znači da lakše može da nadoknadi gubitke u slučaju dugotrajnog sukoba. Kineske kompanije su do sada s lakoćom odbijale američke pokušaje da oslabe njihovu dominaciju nad tržištem ključnih sirovina.
Ako bi se SAD suočile sa velikim ratnim sukobom, morale bi iz temelja da reorganizuju svoju industriju i radnu snagu – kao što su to činile tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Kina tu reorganizaciju već ima. Njena vojska radnika u proizvodnji višestruko nadmašuje ostatak sveta.
