Poseta Donalda Trampa zalivskim zemljama u okviru njegove prve državne turneje tokom drugog mandata na čelu Sjedinjenih Američkih Država, analitičari su ocenili kao „novu fazu“ u odnosima Amerike i Persijskog zaliva. Cilj Trampove posete bio je da učvrsti odnose sa bogatim arapskim zemljama i pozicionira se u regionu u kojem je Kina sve prisutnija, a u kojem značajne interese ima i Evropska unija.
Bela kuća je saopštila da je Tramp obezbedio 2.000 milijardi dolara investicija u Sjedinjene Države. To uključuje posao vredan 150 milijardi dolara između Saudijske Arabije i američkih odbrambenih kompanija, katarsku narudžbinu od 160 Boingovih aviona i partnerstvo vredno 60 milijardi dolara između američkih energetskih firmi i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dogovor sa Trampom ide na štetu Evropske unije i slabi njen uticaj u regionu.
Sve tri zemlje bogate energetskim resursima imale su svoje dugačke liste želja za američkog predsednika. Saudijska Arabija je želela zvanični bezbednosni sporazum sa SAD, piše CNN u analizi posledica Trampove posete. Iako taj sporazum nije postignut, stručnjaci tvrde da su mu sada bliži nego ranije. „Možda nije postignut formalni dogovor, ali se o njemu dosta razgovaralo… Ovo nije kraj procesa, već nastavak dijaloga“, izjavila je Dina Esfandijari, stručnjak za region, za CNN. Prošle godine, obe strane su bile blizu velikog odbrambeno-trgovinskog sporazuma, ali je dogovor propao jer je Saudijska Arabija insistirala da Izrael prihvati put ka palestinskoj državnosti.
Približavanje SAD i Sirije
Ipak, tokom Trampove posete Rijadu, sklopljeno je nekoliko ugovora o oružju, što bi moglo otvoriti vrata širem sporazumu.
Saudijska Arabija je takođe obećala ulaganja u SAD u vrednosti od 600 milijardi dolara, uključujući odbrambeno partnerstvo od skoro 142 milijarde dolara, što je Bela kuća nazvala „najvećim odbrambenim ugovorom u istoriji“.
Poseta nije rezultirala dogovorom o američkoj saradnji na civilnom nuklearnom programu, na čemu je Rijad insistirao. Sporazum je zapao zbog saudijskog zahteva da obogaćuje uranijum na sopstvenoj teritoriji, što izaziva zabrinutost u SAD i Izraelu zbog potencijalnog širenja nuklearnog oružja.
Saudijci su, ipak, ostvarili značajan uspeh u približavanju SAD i Sirije. Naime, tokom posete, Tramp se sastao i popio čaj sa sirijskim predsednikom Ahmadom al-Šarom, bivšim džihadistom, koji je do nedavno bio na američkoj poternici zbog terorizma. Tramp je najavio ukidanje sankcija Siriji i odlučio da prizna i podrži novu sirijsku vladu, uprkos njenim džihadističkim korenima.
Veliki centar za podatke
Trampova poseta Kataru bila je prva zvanična poseta američkog predsednika toj zemlji. Poslednji put kada je neki američki predsednik bio u Kataru bila je 2003. godine, kada je Džordž V. Buš posetio američko vojno zapovedništvo. Emir Katara, šeik Tamim bin Hamad Al-Tani, izjavio je da će razgovori sa Trampom „dati novi zamah strateškoj saradnji naših zemalja u raznim oblastima“. Tokom posete potpisano je više ugovora, uključujući sporazum vredan 96 milijardi dolara za kupovinu do 210 američkih Boinga. Tramp je od Katara prihvatio i jedan Boeing 747-8.
Glavni cilj UAE tokom Trampove posete bio je obezbeđenje povećanja ulaganja u veštačku inteligenciju i tehnologiju. Poseta nije donela ono što je Abu Dabi zaista želeo – neograničen pristup naprednim američkim mikročipovima. Ipak, najavljena je saradnja na izgradnji velikog centra za podatke u Abu Dabiju, kapaciteta pet gigavata, što je dovoljno za snabdevanje velikog grada električnom energijom. Sanam Vakil iz londonskog Četem Haus instituta istakla je da ulaganja u veštačku inteligenciju učvršćuju poziciju UAE kao važnog igrača u toj oblasti, dok sa geopolitičke strane SAD traže od UAE da sarađuju sa Vašingtonom u AI tehnologijama, a ne sa konkurentima poput Kine.
