Sankcije koje je američki predsednik Donald Tramp uveo Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu (MKS) blokirale su rad Suda i glavnog tužioca Karima Hana.
Strane agencije prenose da je Han ostao čak i bez pristupa elektronskoj pošti, a da su mu zamrznuti bankovni računi. Američkim zaposlenima Suda je poručeno da bi mogli biti uhapšeni ukoliko dođu u Sjedinjene Države. Nekoliko nevladinih organizacija je prestalo da radi za Krivični sud, a neki rukovodioci više ni ne odgovaraju na poruke zaposlenih u Sudu.
Tramp je uveo sankcije nakon što je Sud u novembru prošle godine pokrenuo istragu protiv izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog rata u Gazi. Prema mišljenju Suda, postojala je osnovana sumnja da su dvojica izraelskih zvaničnika, blokiranjem ulaska humanitarne pomoći u Gazu i raketiranjem civilnog stanovništva, počinili ratne zločine. To su optužbe koje izraelski vrh oštro odbacuje. Netanijahu je, podsećamo, izjavio da je „Tramp najveći prijatelj Izraela“.
Veoma brzo nakon što je formalno preuzeo dužnost, Tramp je izdao predsedničku naredbu kojom je uveo sankcije MKS-u. Dva meseca kasnije, Sud teško funkcioniše u obavljanju osnovnih zadataka, a pritisak je toliki da zaposleni ne veruju da će institucija preživeti naredne četiri godine. „Ovo je ozbiljan udarac Sudu, vladavini prava i milionima žrtava“, poručila je još u februaru, nakon uvođenja sankcija, glavna sudija Tomoko Akane. Među istragama koje su ugrožene i koje se ne mogu normalno nastaviti su i zločini u Sudanu.
Ova institucija osnovana je 2002. godine.
Za razliku od Međunarodnog suda pravde (ICJ), koji sudi državama, MKS sudi pojedincima. Među ključnim procesima su oni protiv Tomasa Lubange Dijila (DR Kongo) zbog regrutovanja dece u vojsku i Dominika Ongvena iz Ugande zbog ubistava, silovanja i regrutovanja dece.
MKS je 2023. izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog deportacije dece iz Ukrajine u Rusiju, a od 2009. na snazi je nalog za hapšenje Omara el Bašira (Sudan), optuženog za zločine protiv čovečnosti i genocid u Darfuru.
Američka predsednička uredba iz februara zabranjuje Hanu i 900 zaposlenih u Sudu ulazak u Sjedinjene Države i preti sankcijama onima koji „finansijski, materijalno ili tehnološki“ podržavaju rad Suda.
Najveći problem je to što Sud u velikoj meri zavisi od saradnje sa dobavljačima i nevladinim organizacijama, na primer u prikupljanju dokaza, a oni prekidaju saradnju iz straha od američkih sankcija. Nakon što im je Majkrosoft ukinuo usluge elektronske pošte, bili su prinuđeni da pređu na švajcarski Proton Mejl.
Organizacije koje su do sada sarađivale sa Sudom izjavile su za agenciju AP da su prekinule kontakt jer se plaše reakcije iz Bele kuće.
„Teško da će Sud preživeti naredne četiri godine“, rekao je jedan zaposleni za AP.
Američki predsednik uveo je sankcije MKS-u ubrzo nakon stupanja na funkciju. Objašnjavajući odluku, Tramp je rekao da Sud „preduzima nelegalne i neosnovane mere protiv Amerike i njenog bliskog saveznika Izraela“. „Nalozi za hapšenje Netanijahua i Galanta opasan su presedan i predstavljaju direktnu pretnju sadašnjim i bivšim američkim vojnicima. Zlonamerno delovanje Suda preti suverenitetu SAD i podriva rad američke vlade u oblasti nacionalne bezbednosti i spoljne politike“, navodi se u predsedničkoj direktivi.
Izraelski premijer Netanijahu optužbe Suda nazvao je apsurdnim, a izraelski parlament (Kneset) razmatra zakonsku kriminalizaciju dostave dokaza Sudu.
Ovo nije prvi put da je Sud u sukobu sa Trampom. U prvom mandatu, protivio se istrazi o navodnim zločinima američke vojske u Avganistanu. Predsednik Džo Bajden je ukinuo sankcije nekoliko meseci nakon što je preuzeo dužnost.
Haha, pravo i pravda 😀 pa taj sud dobro znamo kome može da sudi, a kome ne tj. sudi onima za koje sponzor kaže da su krivi, a kada pokuša nešto ovako vidimo kako prođu!