“Muškarci su me htjeli u malim dozama, a onda je došao on”
Nije lako pisati o Miri Furlan. Ne zato što je otišla prerano, nego zato što ni za života nije bila laka za stavljanje u okvire. Prevelika za kalupe, previše svoja da bi se ikome dodvoravala. Bila je glumica, disidentkinja, izgnanica, umetnica bez zareza. I iznad svega – žena koja je znala voleti svim silama koje su je činile živom.
Njen glas, njeno lice, njene uloge – odavno su deo našeg kulturnog pamćenja. Ipak, tek s objavljivanjem autobiografskih zapisa “Voli me više od svega na svijetu”, mnogi su tek sada čuli pravu priču o ženi iza legende.
Ljubav kao spas
U tom rukopisu, Mira piše o velikim ranama, o bekstvima, o tome kako se spašava duša kad sve drugo padne. I piše o ljubavi koja je bila izlaz – i početak.
“Bila sam toliko naviknuta na muškarce koji su me htjeli samo u malim dozama, kao da bi veća količina naštetila njihovu zdravlju. Ovog puta konačno sam mogla obasuti svojom ljubavlju muškarca koji je zauzvrat svom svojom silnom ljubavlju obasipao mene.”
Taj muškarac bio je Goran Gajić, reditelj, s kojim je podelila ne samo život, nego i progonstvo, siromaštvo, početke, dete, Ameriku i kraj.
Jedno od najdirljivijih poglavlja posvetila je Goran Gajiću, reditelju, nekadašnjem novinaru i, što je najvažnije – čoveku njenog života. Ta ljubav nije bila tiha, nije bila laka, ali je bila – celovita. Nesputana. Velika.
“Povjerenje. Apsolutno, totalno povjerenje. Mogli smo jedno drugom reći sve, s osjećajem sigurnosti da ćemo jedno drugo razumjeti. Prvi put u životu ne slušam optužbe kako sam prežestoka, preteška, previše posesivna, da previše gušim. Moj intenzitet poklapao se s njegovim…”
Taj osećaj, da konačno nije “previše”, da ne mora da se sakrije iza diplomatskih osmeha i odmerenih rečenica, da može da voli bez mere – to je ono što je s Goranom pronašla. Ili možda bolje reći: zaslužila.
Upoznali su se 1986. godine, na nastupu grupe Le Cinema, u kojoj je Mira tada pevala. I tu, negde između svetla pozornice i buke vremena koje je dolazilo, počinje priča o dvoje umetnika koje su pokušali da razdvoje gradovi, države, narodi – ali nisu uspeli.
Zbog ljubavi prema Gajiću, ali i zbog toga što nije pristajala da bira stranu u ratu, hrvatski mediji su je proglasili izdajicom. Oduzet joj je stan, otkazana saradnja u HNK, stizale su pretnje smrću – po nekoliko desetina dnevno. Kada se sve srušilo, ona nije ostala da ruševinama broji dane. Otišla je.
Printskrin: Youtube/Minja Subota
Prvo u Beograd, 1991. godine. Zatim, kada su shvatili da ni ovde neće moći da udahnu, prodali su automobil i otputovali preko okeana, u Ameriku. Nije to bio beg. Bila je to odluka da sačuvaju sebe.
“Emigracija znači ‘od nekoga prema nikome’. Ti zapravo gubiš svoj identitet i onda ga polako moraš ponovo stvarati”, govorila je Mira.
Počinjali su iz nule – Goran je nosio frižidere uz stepenice njujorških zgrada, Mira je radila kao konobarica, prodavačica, prevodilac. I niko tada nije znao da će ona uskoro postati Delenn u seriji Babylon 5, lik koji će joj doneti status ikone i među američkom publikom.
Gloria.rs
